Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
EU ima svoju organizaciju, utvrđene vrednosti i procedure usvajanja i primene propisa, dok je BRIKS daleko neformalniji, nudi zemljama status članstva (ne baš široko postavljenim kriterijumima), partnerstvo i saradnju, ali još uvek nije uspostavio osnovne mehanizme funkcionisanja, navodi Demostat.
Ono što se da porediti jesu ekonomski pokazatelji.
U devet zemalja osnivača BRIKS-a živi oko 3,6 milijardi stanovnika ili 40 odsto svetske populacije. Prema podacima Svetske banke, u 2023. godini, ukupan BDP koji ostvaruju iznosi 27,37 hiljada milijardi (triliona) dolara, prosečan BDP po glavi stanovnika (per capita) je 7.472 dolara.
Ali, između tih devet zemalja postoje značajne razlike. Najmnogoljudnija je Indija, 1,42 milijarde a njen BDP je 3,55 triliona dolara, ali po glavi stanovnika je najniži među prvih pet osnivača, tek 8.379 dolara (preračunatih po kupovnoj moći). Kina je izgubila prvo mesto po broju stanovnika, sada je druga sa 1,41 milijardom ali njen BDP je ubedljivo najviši, 17,8 triliona dolara ili više od 65% ukupnog u toj grupi, dok po glavi stanovnika ima 21.476 dolara. Rusija ima najveće prostranstvo, daleko manje stanovništva, 145 miliona, BDP se kreće malo iznad dva triliona, ali je po glavi stanovnika najviši u grupi, 36.485 dolara.
Ekonomski pokazatelji članica EU takođe su raznovrsni, ali brojke su niže - u 27 zemalja živi 448 miliona stanovnika, ukupno ostvaruju BDP od 18,35 triliona ali prosek po glavi stanovnika je u prošloj godini bio 40.958 dolara. I tu postoje značajne razlike među zemljama, pa je najbogatiji Luksemburg sa BDP po glavi stanovnika 143.623. Ali, to je malo tržište, u odnosu na Nemačku koja sa 84 miliona stanovnika ostvaruje BDP od 4,45 trliona dolara, ili Francusku u kojoj 67 miliona ljudi proizvodi 3,03 triliona dolara. Dobra tržišta su i Italija, Španija ili Holandija.
Poređenja radi, BDP Srbije u prošloj godini, prema podacima Svetske banke, iznosio je 75,19 milijardi dolara ili 11.361 dolar po glavi stanovnika, što je ispod svetskog proseka.
U prilog ekonomskoj saradnji sa EU ide činjenica da je reč o dostupnijim tržištima, fizički bližim pa su, poslednjih godina sve značajniji, transportni troškovi u toj razmeni niži. Takođe, potražnja tih zemalja bliža je strukturi srpske privrede, dok su za velika evroazijska tržišta upitni kapaciteti domaće privrede i cena koju mogu da ponude.
Sagovornici Demostata slažu se u oceni da dilema EU ili BRIKS nije ekonomska već politička priča.
"Smatram kao i dobar deo građana da Srbija treba da uđe u EU, poprilično smo i odmakli na tom putu. Ali, imamo i velika opterećenja, ono što se dešava sa južnom pokrajinom, pa sa Srbima u Bosni, naši odnosi sa susedima, Hrvatskom, Crnom Gorom, Albanijom… Tu je i pitanje odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, pa do podozrenja zbog samita BRIKS-a što je zapretilo da evropski put Srbije bude ugrožen. Mi smo prirodno u Evropi, logično je da budemo člnanice EU, ali meni izgleda da oni sa nama igraju žmurke. Primili su i druge zemlje bez tako oštrih kriterijuma, a nas će tek onog trenutka kada se bude poklopio njihov interes ne zato što smo im potrebni, nego da ne odemo na drugu stranu. A to je najgora moguća pozicija", kaže za Demostat profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Objašnjava da BRIKS još uvek nema strukturu poput EU, ali je i ona bila drugačija u vreme kad je počela da se formira 1959. kao Zajednica za ugalj i čelik i tokom raznih promena organizacione strukture menjala je kriterijume za prijem. Moguće je da i BRIKS krene tim putem, ali za sada nema uslovljavanja jer nema ni jasno definisane ciljeve, jedino što u magli može da se vidi je da države okuplja suprotstavljanje globalnom Zapadu, koji čine evropske zemlje, SAD, Kanada ali i nezapadne poput Japana i Australije.
"Kada je Tramp 2018. uveo Kini takse na čelik i aluminijum od 25%, a na iznenađenje, istu rampu je postavio i Evropskoj uniji, bilo je to potpuno suprotno tadašnjim kretanjima u svetu. Globalnu ekonomiju karakterisala je deregulacija, slobodna trgovina, funkcionisanje tržišnih zakonitosti u punom obimu, približavanje zemalja. U tom periodu svet je živeo lagodno, bez velikih trzavica sve do pandemije. Ali, tada je vrag odneo šalu. To je bio početak jednog protekcionističkog ponašanja država, gde svako gleda samo svoj interes.
Raniji globalizam zamenio je suverenizam, kategorija u kojoj se gleda samo svoja nacija", ističe profesor Savić i dodaje da je to što se desilo Ukrajini polarizovalo svet kao i rat na Bliskom istoku.
Tvrdi da svet ide u potpuno pogrešnom pravcu. Zapad je verovatno još uvek jači, vojno i ekonomski, ali je nateralo grupu zemalja koje su mu ozbiljan pandan, da zbije redove.
"Takođe, ima mnogo afričkih zemalja koje ne mogu više da trpe neokolonijalni status, ne samo u ekonomiji. Prvo su razbili Libiju, pa Sudan, Tunis i Alžir je bio na pragu, pa su uništili Irak, kao veliko nalazište nafte, pa u Turskoj su izazvali državni udar koji je Erdogan preživeo zahvaljujući ruskom obaveštajnim podacima… Svet je ušao u jedan neverovatan ćorsokak. Promenio se, sada liči na stanje pred Drugi svetski rat. Zato je potpuno logično da se okupljaju velike, mnogoljudne zemlje sa srednjim prihodom a svaka od njih je u nekom problemu sa Zapadom. Logično je i to što se sada svi okupljaju, osećaju opasnost i žele pod neki kišobran", naglašava Savić i ukazuje da Rusija jeste vojna sila, ima i dosta sirovina, sankcije će je naterati da razvije i prerađivačku industriju, ali sledeća meta biće Kina, radionica sveta koja je u svakom smislu pandan Zapadu.
"Problem BRIKS-a su antagonizmi među zemljama članicama. Bivši SSSR i Kina su ratovali, dugo nisu bili u dobrim odnosnima, kao ni Iran i Indija koja bi zakočila i prijem Turske jer ona podržava Pakistan koga Indija smatra rivalom. Indija i Kina, uprkos nekim čarkama, sigurno neće ratovati jer znaju da bi ih to unazadilo. Dakle, BRIKS je heterogena grupacija ali verujem da će za nekoliko decenija a možda i kraće, biti mnogo čvršća i monolitnija, naročito ako se pritisci Zapada nastave", kaže Savić.
Za Srbiju, kaže, logično je da ide ka EU iako je utisak da nas ona neće, ali je prirodno i da ide ka BRIKS-u jer nam je Kina najveći investitor i za koju godinu saradnja će premašiti udeo u srpskoj ekonomiji koji sada ima EU. Podseća da ta velika azijska ekonomija najveću uzlaznu saradnju ima sa EU i SAD, pa su u jednom trenutku prijatelji u drugom ne. Zaključuje da je Vučić odigrao prilično dobru igru, poslao je delegaciju u Kazanj a ovde primio najviše evropske zvaničnike jer su tako amortizovane zamerke koje bi došle sa obe strane.
Ali, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović tvrdi da je sporazum o carinskom oslobađanju koji je potpisan sa Kinom, poguban za srpsku privredu.
"Potpuno nesmotreno smo ušli u taj sporazum. Kada smo sa EU sklapali sličan, oni su odmah svoje carine skinuli na nulu dok su nama dali rok od deset godina da se polako prilagodimo. A kod ovog ne znamo ni koja vrsta robe iz Kine će biti oslobođena carina. Ja jesam zagovornik slobodne trgovine, ali to se ovako ne radi. Uvek se slabijem daje neka šansa kako bi utakmica bila fer", ističe profesorka Popović i dodaje da BRIKS kao organizacija ne postoji i verovatno će tako biti u narednih 50 godina, jer su to zemlje koje imaju potpuno drugačiji interes.
Ona se slaže da je dilema politička i kaže da nama BRIKS "služi kao alibi da nismo prodali kičmu EU".
"To je ono što radi predsednik države, ispunjava zadatke koji mu stižu iz EU, on predaje Kosovo, zemlju tera da prihvati litijum a to radi da bi opstao na vlasti. Ponaša se kao ucenjen, i BRIKS-om pravi neku ravnotežu na koju bi mi morali da se upecamo", navodi Popović i podseća da 90 odsto naše privrede partnerske odnose ima sa Evropskom unijom.
