Od početka primene Zakona o socijalnoj karti, prošla su gotovo dva meseca, ali iz resornog ministarstva još nema informacija da li je završen registar materijalno ugroženih građana.
Socijalne karte trebalo bi da omoguće ukidanje zloupotreba i da novčana pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.
Malina Mutavdžić nadniči u 77. godini jer drugih prihoda nema. O roditeljima, kaže, brinula je do njihove smrti.
Potomstvo nema niti familiju koja bi mogla da joj pomogne. Ove zime, kaže, prvi put se ogrejala, u novom kontejneru.
"Nikakva primanja nemam, nemam ništa. Zato što imam tih 64 ara zemlje. Nisam kupila čarape kratke ima tri godine", kaže za RTS Malina Mutavdžić.
Nije tajna da pomoć nije uvek stizala do najugroženijih, a da su je istovremeno dobijali oni koji je ne zaslužuju. To je bio siguran novac kojeg su se nerado odricali čak i kada bi dobili posao, što su dužni da prijave.
Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva, kaže da grad izdvaja više od 200 miliona dinara za socijalnu politiku.
"Pokušavamo da građanima izađemo u susret, ali to nije dovoljno, pre svega treba uraditi socijalne karte da dobiju oni koji stvarno imaju potrebu, a sa druge strane da se eliminišu oni koji spekulišu", kaže Jovanović.
Svako ko, na primer, ima više od pola hektara zemlje nema pravo na novčanu socijalnu pomoć, bez obzira na to da li može da je obrađuje ili zaradi nešto od nje.
Takvi problemi neće biti rešeni ni sada, uprkos tome što se prikuplja čak 135 različitih podataka o korisnicima i njima bliskim osobama, tvrde upućeni. Dokle se stiglo sa obradom i umrežavanjem baza podataka, ne zna se ni posle dva meseca primene Zakona o socijalnim kartama.
"Pretpostavka je da još uvek nije gotov registar s obzirom na to da nema zvanične objave nadležnog ministarstva, a svakako smatram da su ta očekivanja nerealna bila u samom startu", kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
"Kada se shvatilo da bi obrada šest ili sedam miliona podataka o ličnosti zapravo za šest ili sedam miliona ljudi bila takva da je neproporcionalno onome što se želi postići, onda se prebacilo na ovu ideju socijalnih karata samo za lica i korisnike koji su podnele zahtev za socijalnu pomoć. Tu smo sad u jednom polovičnom rešenju koje suštinski nama ne pomaže u onom što je bila inicijalna ideja, a to je pravednija raspodela", kaže Danilo Ćirčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.
Inicijativa A11 pokrenula je postupak za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnim kartama.
Poverenica upozorava da teret aktuelne ekonomske krize u celom svetu najteže pada najsiromašnijima.
"Preporuka je da mere koje se kreiraju za pomoć budu selektivne i da budu dobro targetirane i upravo usmerene da zaštitimo i ublažimo posledice krize kako se upravo ona ne bi slomila na leđima najslabijih", rekla je Brankica Janković.
Socijalne karte bi bile dobar alat koji bi olakšao posao socijalnim radnicima, ali tek kada se, kažu upućeni, izmeni Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbedi pravedniji sistem raspodele pomoći od koje može da se živi.
