Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja "Regulatorni indeks Srbije" (RIS).
Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. godinu i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde, saopštila je ova organizacija. Privredi se pored tih obaveza naplaćuje ukupno preko 1.000 parafiskalnih nameta, dodaje se u izvešaju.
Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7 odsto). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4 odsto), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara.
Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj, ukazuje NALED.
Popisano je oko 1.200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, gde su tri najveća naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).
Problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu, piše Startit.
Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih i slično.
NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema.
(Startit)
