Radio televizija Srbije je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77,8 miliona dinara za usluge oglašavanja.
Od toga 36 miliona dinara otišlo je na reklamiranje u štampanim i onlajn medijima, dok je 41,8 miliona dinara plaćeno reklamiranje na bilbordima i "banderašicama".
Nabavka za usluge oglašavanja u štampanim i onlajn medijima sprovedena je putem pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Podeljana je u 13 partija, a RTS je tačno znao u kojim medijima želi da se reklamira, objavio je NUNS.
Tako je Mondo INC, izdavač lista Kurir i portala Mondo, za svaki od ovih medija dobio po 3,6 miliona dinara, ukupno 7,2 miliona dinara.
Publisher, izdavač lista "Nedeljni ekspres" i portala ekspres.net dobio je 600.000 dinara.
Ringier Serbia je dobio 4,2 miliona dinara za reklame u štampanim izdanjima "Blic" i "Blic žena" i za portale blic.rs, zena.rs i noizz.rs.
NID Color Mediainternational je za reklamiranje RTS-a u štampanim izdanjima "Gloria", "Story" i "Hello", kao i na portalima gloria.rs, story.rs i hellomagazin.rs dobio tri miliona dinara.
Za reklamiranje programa RTS-a u štampanom izdanju "Večernjih novosti" i magazinu "TV novosti", kao i na portalu novosti.rs, NID kompanija Novosti AD je dobila 4,8 miliona dinara.
Alo media system je dobio 2,4 miliona dinara za reklamu u listu "Alo" i na njegovom portalu, dok je "Politika" dobila tri miliona za reklamiranje u svojim medijima, a "Nedeljnik" 1,8 miliona.
Internet group je dobio 3,6 miliona dinara za RTS-ovu reklamu na portalu telegraf.rs, a Color media comunications 600.000 dinara za reklamu na portalima nadlanu.com i diplomacyandcommerce.rs.
Izdavač "Informera", Insajder tim je dobio 2,4 miliona dinara od RTS-a, a isto toliko i Medijska mreža za reklamu u "Srpskom telegrafu".
U obrazloženju ovakve nabavke stoji da ove usluge može da isporuči samo određeni privredni subjekat zbog "nepostojanja konkurencije iz tehničkih razloga", što jeste u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Međutim, isti Zakon
kaže da ovo obrazloženje može da se primeni "samo ako ne postoji odgovarajuća alternativa ili zamena, a nepostojanje konkurencije nije rezultat namere da se određenom privrednom subjektu neopravdano da prednost ili da se dovede u nepovoljan položaj".
Dakle, pregovarački postupak se sprovodi samo ako bez sumnje nema drugih ponuđača koji bi mogli odgovoriti na javni poziv.
Budući da je u svakoj partiji tačno navedeno u kojim medijima RTS želi da se reklamira, postavlja se pitanje da li ipak postoji namera da se nekim medijima da prednost u postupku javne nabavke, jer u Srbiji je ipak registrovano oko dve i po hiljade medija?
RTS: Dobili smo pozitivno mišljenje Kancelarije za javne nabavke
Iz RTS-a kažu da je na osnovu više kriterijuma odlučeno u kojim medijima će se oglašavati.
"Tiraži novina i posećenost portala, projekcije potreba na godišnjem nivou usaglašene sa predviđenim budžetom, prethodno pozitivna poslovna iskustva, adekvatni odgovori medija na potrebe RTS-a. Konačno, presek vidljivosti našeg oglašavanja dobijamo kvartalno, što nas usmerava ka odlukama za narednu godinu", stoji u odgovoru koji je NUNS dobio iz RTS-a.
Kako navode, Kancelarija za javne nabavke je odobrila sprovođenje postupka bez objavljivanja javnog poziva.
Iz Kancelarije za javne nabavke su za NUNS potvrdili da je primena pregovaračkog postupka osnovana, međutim, napomenuli su da je mišljenje ove institucije zasnovano na oceni ispunjenosti formalno pravnih uslova i da datim mišljenjem Kancelarija ni na koji način ne ulazi u pitanje celishodnosti javne nabavke.
Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je RTS postavio tako javnu nabavku da se niko ne može javiti osim medija za koje su određene partije, te da je na ovaj način tim ponuđačima data prednost.
"RTS je jednostavno doneo odluku da se reklamira u ovim medijima, odnosno da njima dodeli novac. Konkretno je odabrano 13 medija i za reklamiranje u njima ugovore mogu dobiti samo privredna društva u čijem su vlasništvu ovi mediji. Očigledno je da su to povlašćeni mediji, jer se niko osim njih ne može javiti", naveo je Đorđević.
Kada je u pitanju celishodnost, objašnjava da Kancelarija za javne nabavke ne može da utvrdi šta je naručiocu zaista potrebno.
"Pretpostavljam da je na to Kancelarija za javne nabavke ciljala kada su napisali da ne ulaze u pitanje celishodnosti javne nabavke. To što je RTS odlučio da se reklamira u ovim medijima, to je njihova odluka i Kancelarija za javne nabavke ne može da ospori to gde će se oni reklamirati. O svrsishodnosti ove javne nabavke bi eventualno mogla da odlučuje Državna revizorska institucija (DRI) u nekoj svojoj reviziji o svrsishodnosti", naveo je Đorđević.
Dodao je da DRI ne može da pokrene postupak nadzora u ovom slučaju, već samo u okviru redovne revizije, koja dolazi znatno kasnije, tj. kada RTS uključe u svoj godišnji plan rada.
Pored reklamiranja u medijima, Radio televizije Srbijma potrošila je još 41,8 miliona dinara na tzv. autdor reklame.
Tako je za nabavku usluge oglašavanja na mreži led bilborda potrošeno 13.199.904 dinara, što je otišlo firmi DPC DOO Beograd.
Uslugu oglašavanja na bilbordima u vrednosti od 19.148.366 dinara obezbedila je firma Alma kvatro, dok je 9.490.452 dinara otišlo za reklame na tzv. banderašicama i to firmi Message DOO.
