Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je danas da budžet za 2022. koji je Skupština Srbije usvojila, treba da brine gradjane zbog načina kako je to uradjeno, kao i zbog niza elemenata njegove sadržine, poput povećanja iznosa za kazne i penale koje plaćaju državni organi.
„Skupština je vitalno važan akt za svaku državu, budžet, sa grupom pratećih akata i sa još petnestak zakona usvojila na sednici koja je trajala samo nekoliko sati, bez bilo kakve ozbiljne rasprava o smislu i opravdanosti niza budžetskih stavki. Teško da se u uporednoj parlamentarnoj praksi može naći sličan primer odnosa poslanika prema tako važnim pitanjima u toj meri neodgovoran, lišen suštine i formalizovan“, naveo je Šabić u saopštenju.
Prema njegovim rečima, pored smanjenja rashoda za obrazovanje, skromnog povećanja izdataka za zaštitu životne sredine, a značajnog povećanja za subvencije stranim investitorima, jedna od budžetskih stavki koja se odnosi na izdatke za penale i kazne je „apsurdna i krajnje zabrinjavajuća“.
„Za kazne i penale koje plaćaju državni organi u budžetu za sledeću godinu izdvojeno je čak 280 miliona evra. Ministarstvo finansija za kazne i penale potrošiće 140 miliona evra, sudovi i Ministarstvo pravde 30 miliona, MUP 10 miliona i Ministarstvo odbrane oko sedam miliona evra. Ovakvo planiranje izdataka zaslužuje pažnju i reakciju javnosti“, istakao je Šabić.
Kako je objasnio, taj iznos je „ogroman, gotovo 10 puta veći od iznosa koji su u ovu svrhu u budžetu planirani pre dolaska aktuelne vlasti“.
„To što se iz godine u godinu povećavaju rashodi za plaćanje kazni i penala ne može se dovesti u sklad sa politikantskim proklamacijama o uredjenoj državi, odgovornoj vlasti, uvodjenju reda, borbi protiv zloupotreba i korupcije. To što se stiglo do neslavnog rekorda govori o spremnosti da se nemar, nerad, neznanje, neodgovornost tolerišu, čak i stimulišu a da cenu toga plaćaju gradjani“, ocenio je Šabić.
Dodao je da je još gore što je „sasvim netransparentno šta konkretno stoji iza ovih ogromnih iznosa”“.
„Zar je na primer normalno i prihvatljivo da se samo pretpostavlja ili spekuliše da je veliki deo ogromnog iznosa na računu Ministarstva finansija planiran za gubitak investicionog spora pred medjunarodnom arbitražom, a da o tom sporu javnost ne zna gotovo ništa“, zapitao se Šabić.
Podsetio je da Zakon o budžetskom sistemu „princip transparentnosti predvidja kao jedan od fundamentalnih“, što, kako je dodao, podrazumeva da su finansijske informacije dostupne na način koji omogućava delotvornu javnu provera vodjenja politike i stanja javnih finansija i da oni koji su odgovorni ne smeju da ih uskraćuju.
„I bez zakona mora biti nesporno da gradjani Srbije, koji obezbedjuju novac za funkcionisanje vlasti, imaju pravo na potpune informacije o tome kako vlast taj novac troši, a pogotovo ako ga troši u problematične svrhe koje izvesno nisu u interesu gradjana“, zaključio je Šabić.
