Protesti, štrajkovi i nezadovoljstvo poljoprivrednika, poštara, advokata, zaposlenih u zdravstvu, koji su intenzivirani pred izbore, govore da su te oblasti zapostavljane i da je situacija u njima neodrživa, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, preneo je danas N1.
On je rekao da je ključni problem u Srbiji odsustvo planiranja na dugi rok, odsustvo snage institucija i meritornog odlučivanja.
„Mislim da nije dobro da se u predizbornoj atmosferi postavljaju mere ekonomske politike u bilo kom domenu, posebno ne u domenu poljoprivrede. To je važna strateška grana u kojoj je Srbija uvek imala dobre rezultate. Poljoprivrednici moraju da imaju uređen ambijent u kojem mogu da planiraju, a država treba da pomogne u domenima kontrole troškova proizvodnje i stabilnih cena“, rekao je Šoškić.
Komentarišući dogovor zaposlenih u zdravstvu, koji su postigli sa Vladom tek nakon najave štrajka, iako su zahtevi sindikata upućeni još u maju, rekao je da je to znak odsustva dobre komunikacije između nosilaca politike i različitih profesionalnih kategorija stanovništva.
„Kod nas se pred političke izbore ljudi bune, nezadovljni koriste izbore da se lakše čuje njihov glas, što znači da ne postoji adekvatna komunikacija. U praksi nažalost imamo priliku da vidimo da su šefovi klinika postavljani po političkoj osnovi. To nisu dobri društveni trendovi i to mora da se menja“, ocenio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, Srbija nazaduje u odnosu na slične zemlje Evrope i jedna je od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Stope privrednog rasta koje je Srbija ostvarila u poslednjih deset godina su, kako je rekao, ispod proseka onih stopa koje su ostvarile zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) i ispod proseka stope prirodnog rasta u svetu.
„Drugim rečima, u poslednjih deset godina Srbija dodatno ekonomski zaostaje za zemljama CIE, ali i za svetom u celini. Od 2002. do 2011. godine Srbija je imala prosečan godišnji privredni rast 4,4 odsto što je bilo iznad stope rasta zemalja CIE, ali i sveta“, rekao je Šoškić.
Dodao je da je javni dug porastao sa 14,5 mijiardi evra, koliko je iznosio 2012. godine, na preko 35 milijardi koliko je trenutno.
Na pitanje kako se podaci, koje iznose predstavnici aktuelne vlasti, potpuno razlikuju od statističkih podataka, Šoškić je rekao da su ključne greške koje čine političari kada govore o ekonomskim performarsama i životnom standardu u Srbiji to što se koriste podaci, iskazani u evrima.
„Ako plate rastu iskazane u evrima ne znači da one realno rastu. Da je inflacija deset odsto, a verovatno je viša, ono što je prošle godine moglo da se kupi za 100 evra, danas može za 110 evra. To što rastu plate u evrima, ne znači da raste životni standard. Životni standard se meri time koliko može da se kupi za prosečnu platu ili najčešće isplaćivanu platu“, objasnio je Šoškić.
Istakao je da je statistika „varljiva“ kategorija, posebno ako se neadekvatno i nestručno koristi, a da nju godinama političke strukture tako koriste.
