Bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je država mogla da proizvodi baterije i električne automobile i bez litijuma.
Kako navodi, procene o zaradi države ukoliko se dozvoli da Rio Tinto eksploatiše litijum u Srbiji su paušalne, kao što su neozbiljne tvrdnje da bi mogla da se otvori i fabrika baterija ili električnih automobila.
"Mi smo mogli da proizvodimo baterije i električne automobile i bez litijuma, te stvari mogu da se kupe na svetskim berzama", kaže Šoškić za N1.
O tome da li država gubili ili dobija od eksploatacije litijuma, Šoškić u Danu uživo na N1 kaže – to je nešto što treba proceniti.
"Sa ekonomske tačke gledišta, prva bitna razlika koja može nastati oko toga kakvi su neto efekti na privredu, budžet, zaposlenost, zavisi od toga ko je zaista vlasnik te aktivnosti, te kompanije kojoj je dozvoljeno da eksploatiše naše rudno bogatstvo. Ako je u pitanju strana kompanija, ona naravno ima prava da dobije kao i svako drugi, pravo na eksploataciju, ali onda svo to prirodno bogatstvo postaje vlasništvo te strane kompanije", naglasio je Šoškić.
Dodaje da je potrebno znati kako stvari funkcionišu u ekonomskom smislu, da bi se znale prave informacije i kako to sve zaista izgleda.
"Jedna stvar je ko je vlasnik kompanije, da li vi možete da utičete za dodatnu investiciju, za neku fabriku baterija kod nas, to je verovatno moguće ukoliko ta strana kompanija istovremeno u svojoj strukturi ima fabrike baterija i automobila, a koje Rio Tinto u ovom slučaju – nema", navodi Šoškić.
Prema njegovim rečima, ne možete očekivati da kompanija koja eksploatiše litijum utiče na druge kompanije da donose svoje investicione odluke zbog toga što se ona prva "dogovorila sa nekom tamo zemljom o eksploataciji".
Šoškić pojašnjava i da kada neka investicija dolazi u zemlju, da se tačno zna koliko će toga biti opredeljeno za izgradnju nekretnine potrebne za sprovođenje investicije.
"To može imati kratkoročni efekat na lokalnu građevinsku operativu, ili ako neko proda svoju privatnu imovinu, ali su to su sve jednokratni pozitivni efekti. Ali, da li će biti dugoročnog boljitka i koliki će on biti ako država prestaje da bude vlasnik tog mineralnog blaga", upitao je gost N1.
A predstavlja nam se da je projekat "Jadar" nešto najbolje što se desilo. Ministar Tomislav Momirović je kazao da je u pitanju razvojni projekat.
"Ne vidim da je nužno razvojni projekat. Mi ne treba da budemo veliki poznavaoci istorije 20. i 19. veka da vidimo koliko se tih rudnika i eksploatacije rudnog bogatstava dešavalo u Africi, Latinskoj Americi, Aziji, i kakva je sudbina tih zemalja bila. Imate situacije da strane multinacionalne kompanije eksploatišu ta rudna bogatstva a da lokalno stanovništvo i dalje živi u siromaštvu", napominje Šoškić.
