Broj vakcinisane dece u Srbiji protiv 11 zaraznih bolesti je na istorijskom minimumu. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je najviše pao broj vakcinisane dece MMR vakcinama koje štite od malih boginja, zaušaka i rubeole. Međutim, smanjen je broj zaštićenih mališana protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip b.
Desilo se ono što su epidemiolozi upozoravali da može da se desi - buknula je epidemija malih boginja u Smederevu. Lekari u Novom Pazaru još se bore sa dve porodične epidemije tuberkuloze u kojima je zaraženo devet osoba. Ukoliko se nastavi trend pada obuhvata vakcinacijom pedijatri kažu da je Srbija u riziku da se vrate zaboravljene bolesti koje su bile pred eliminacijom zahvaljujući dobroj vakcinaciji.
A koliko zarazne bolesti mogu biti opasne najbolje govori podatak da je od variole vere tokom 20. veka u svetu umrlo 300 miliona do 500 miliona ljudi. Bolest je iskorenjena zahvaljujući vakcinaciji. Pred eliminacijom su bile difterija, tetanus, dečja paraliza, veliki kašalj. Međutim, sada ih lekari sve češće viđaju. Tokom 2021. godine Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović Batut" prijavljen je jedan slučaj tetanusa, bilo je pet osoba obolelih od velikog kašlja.
Lekari kažu da će ih biti mnogo više, jer čim padne obuhvat vakcinacijom šire se zarazne bolesti. Nepoverenje u vakcine posebno je izraženo poslednjih nekoliko godina, jer je sve glasniji antivakcinalni lobi koji uglavnom deluje preko društvenih mreža. Njihov glas sve se jače čuje među roditeljima.
Posebno je opasno što su među antivakserima mnoge javne ličnosti, pevači, a poražavajuće što ima i lekara. Pulmolog prof. Predrag Minić kaže da među pedijatrima ima onih koji savetuju roditelje da odlože MMR vakcinu dok deca ne prohodaju i ne progovore. Prof. Minić kaže da nisu oni krivi, već lekari koji, kaže, nemaju rasčišćeno u glavi da li i kada dete treba da se vakciniše
Inače, Kalendarom vakcinacije prvu dozu MMR vakcine deca treba da prime između 12 i 14 meseca života.
"MMR vakcina nema nikakve veze sa autizmom. I to je naučno dokazano. Često čujem od roditelja 'rekao nam pedijatar da još malo pričekamo'. Dokle da se pričeka, dok ne krenu na fakultet", ljut je na svoje kolege prof. Minić.
Srbija je u velikoj epidemiji malih boginja 2017.-2018. godine platila viroku cenu. Tada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a umrlo 15 osoba. Ali ne samo to, prof. Minić dodaje da se kod još četvoro ili petoro dece razvila najteža neurološka komplikacija morbila - subakutni sklerozirajući panencefalitis.
"To je kada ostavite dete uveče da spava, a osvane kao biljka. To su teške posledice i zato se vakcinišu deca, a ne zbog osipa koji je kozmetički problem. Nije samo smanjen obuhvat MMR vakcinama, već i drugim. Ako ovako nastavimo pojaviće se stare bolesti koje smo već zaboravili. Šta ćemo ako se pojavi difterija? Ona se ne leči antibioticima, već specifičnim antitoksinom. Koliko znam ni kod nas ni u okruženju bližem nema antitoksina. Čuo sam od epidemiologa da je najbrže što bi mogli dobiti antitoksin, u normalnim mirnodopskim uslovima, iz Rusije za sedam dana", priča prof. Minić.
"Vakcinacija skoro iskorenila neke zarazne bolesti"
Pojedine zarazne bolesti zahvaljujući vakcinaciji skoro su iskorenjene. Lekari u Srbiji nikada nisu videli pacijenta obolelog od difterije, čak ni starije generacije, znaju za bolest samo po opisu iz udžbenika.
"Ja nikada nisam video difteriju, a sada je počela da se viđa u svetu. U Sjedinjenim Američkim Državama pojavila se i dečja paraliza i to se dešava u trenutku kada smo bili na korak od njenog iskorenjivanja, jer je ostao samo serotip 1, dok je za serotipove 2. i 3,. proglašenja eradikacija 2012. i 2018. godine", priča Minić.
Smanjen obuhvat dece vakcinacijom nije problem samo u Srbiji, već u celom svetu. Epidemiolozi upozoravaju da su male boginje veoma zarazna bolest, da jedna obolela osoba može da inficira 12 do 18 ljudi u svom okruženju. Zbog toga što se lako širi neophodno je da obuhvat vakcinacijom bude minimum 95 odsto kako bi se stvorio dobar kolektivni imunitet. A to znači čak i ako se bolest pojavi, virus nema prostora da se širi.
Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je ranije Beograd imao željeni obuhvat MMR-om od 95 odsto, a da od 2012. godine počinje da pada obuhvat zaštićene dece.
"Čim pada obuhvat svake godine raste broj osetljivih osoba. To su uglavnom deca. Kada u takvu sredinu dođe obolela osoba od morbila, a to je najzarazniji virus, lako se proširi. Čim se nakupi dovoljno osetljivih osoba krene epidemija. Pred izbijanje epidemije 2017/18 obuhvat vakcinisane dece u drugoj godini u Beogradu je bio 65 odsto. Kako je izbila epidemija, već sledeće godine broj vakcinisanih je porastao na 84 odsto. Veliki broj roditelja nije otvoreno protiv vakcine, već su neodlučni, plaše se, odlaže vakcinaciju dok dete ne progovori, ne prohoda", priča ona.
Dodaje da su pedijatri u neosrednom kontaktu sa roditeljima i da moraju da imaju odlučan stav da vakcina samo može detetu da pomogne i poboljša život.
"Odlaganje vakcinacije je jedna vrsta nebrige o detetu, bez obzira šta se krije iza toga. Ne može roditelj, koji odlučuje umesto deteta, da dovede njegov život u opasnost", priča Begović Lazarević.
Pozvala je roditelje da vakcinišu decu prema Kalendaru imunizacije i da ne odlažu zaštitu.
"Jedino se vakcinacijom mogu deca sačuvati od bolesti. Apsurd je da se danas u savremenom svetu, kada postoji dobra kontrola vakcina deca ne vakcinišu. Vakcine su imunološki preparati gde je najrigoroznija kontrola. Kada popijemo brufen i ne pomislimo da pročitamo koji su neželjeni efekti, a toliko se sekiramo o neželjenim efekata vakcine koji su minorni i uvek dobro ispraćeni. Spremni smo da popijemo šaku lekova na svaku pojavu temperature, niko se ne seti da pročita koja su neželjena dejstva, čak i ako pročita nisu zabrinuti zbog toga", navela je ona.
Spahić: Kazne i stimulacije i za lekare
Roditelji koji su nepokolebljivi u odluci i neće da vakcinišu decu, svoje postupke često obrazlažu da je reč o zarazniim bolestima koje se danas uspešno leče. Epidemiolozi odgovaraju da je reč o ogromnoj zabludi. Kao primer navode difteriju koju današnji lekari nikada nisu videli, ni lečili. U jednoj takvoj epidemiji u Rusiji, neposredno po raspadu SSSR, zaraženo je više od 150.000 ljudi, a umrlo oko 4.000 osoba.
Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru Šefadil Spahić kaže da zadnjih godina pada broj imunizovane dece onim vakcinama koje su zakonom propisane. Dodaje da je važno da prava informacija dođe do roditelja, da naučnici izađu sa jasnim stavom, farmaceutska industrija koliko su vakcine bezbedne, koje kontrole prolaze.
"Treća karika su lekari. Imamo pravo na lično mišljenje, ali nemao pravo da potiremo nauku. Treba u domovima zdravlja videti koliko je svaki pedijatar dao vakcina. Pedijatri su izabrani lekari i treba analizirati koliko je vakcinisano dece kod svakog od njih. Shodno tome treba da budu ili kažnjeni ili stimulisani. Treba pooštriti i kaznenu meru za roditelje - ne možeš da upišeš dete u vrtić, školu, da se plaćaju novčane kazne. Sve je to regulisano Zakonom, ali se ne primenjuje", naveo je Spahić.
Vakcinacija je u Srbiji obavezna po zakonu o Zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je usvojen marta 2016. godine. Za roditelje ili staratelje koji ne vakcinišu svoju decu predviđene su kazne do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi sanitarna inspekcija.
Država je u borbi za bolju imunizaciju uvela i da pravo na roditeljski dodatak imaju samo majke ili očevi čija su deca vakcinisana. To je predviđeno Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Zakonom je definisano da mesečne isplate mogu biti stopirane ukoliko deca ne budu vakcinisana u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji. Obavezna vakcinacija se ne odnosi samo na dete za koje se prima roditeljski dodatak, već za svu prethodno rođenu decu.
