Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Srpska pravoslavna crkva obeležava Lazarevu subotu

Srpska pravoslavna crkva obeležava Lazarevu subotu

Srpska pravoslavna crkva, lazareva subora

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje.

Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.

Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.

Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.

Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.

Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece.

Simbolično označava pobedu života nad smrću.

Prema Jevanđelju o Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitaniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen, a kada je stigao do groba i pozvao Lazara da izađe, on je to učinio.

Jerej Stefan Jovanović: Danas slavimo Vaskrsenje Lazara

Jerej Stefan Jovanović izjavio je da naše tradicije nalažu, što je, kako je naveo predivan običaj, da čitave porodice na današnji dan, ali i sutra dođu u crkvu i obuku se u najlepše odelo.

"Deci se kupi nešto novo i ujedno se tako i obraduju, sve bude

lepo, ispeglano, čisto i tako svi, vedri, spremni, dolaze u crkvu, dolaze da se pomole Bogu i da se čitave porodice pričeste", naveo je Jovanović.

Deca tada dobijaju osveštane grančice vrbe i zvončiće i ide se u obhod oko hrama, a u nekim mestima čak se prolazi kroz čitavo mesto da bi se obeležila ta radost Hristovog ulaska u Jerusalim, jer je ideja da to naše mesto postaje tada mali Jerusalim.

"Kao što su nekada deca i ljudi dočekali Hrista, tako i mi sada to treba da učinimo u svom mestu", kaže Jovanović.

On objašnjava da se ovaj praznik kod nas zove Vrbica zato što Vaskrsenje zna nekada da padne mnogo rano u proleće i tada osim vrbe nema drugog olistalog drveća.

"Grančice moraju da budu zelene jer to je simbol života, da je nešto olistalo, da je krenulo živo i da buja. A pošto kada Vaskrsenje padne rano u godini vi nemate drugo drvo koje je olistalo, osim vrbe. Vrba najranije olista i zato se kod nas zove Vrbica", navodi Jovanović.

Vrbica se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.

Trenutno: Se čita...

Pročitaj još i...

Najnovije: Na portalu