Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje.
Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.
Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.
Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.
Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.
Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece.
Simbolično označava pobedu života nad smrću.
Prema Jevanđelju o Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitaniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen, a kada je stigao do groba i pozvao Lazara da izađe, on je to učinio.
Jerej Stefan Jovanović: Danas slavimo Vaskrsenje Lazara
Jerej Stefan Jovanović izjavio je da naše tradicije nalažu, što je, kako je naveo predivan običaj, da čitave porodice na današnji dan, ali i sutra dođu u crkvu i obuku se u najlepše odelo.
"Deci se kupi nešto novo i ujedno se tako i obraduju, sve bude
lepo, ispeglano, čisto i tako svi, vedri, spremni, dolaze u crkvu, dolaze da se pomole Bogu i da se čitave porodice pričeste", naveo je Jovanović.
Deca tada dobijaju osveštane grančice vrbe i zvončiće i ide se u obhod oko hrama, a u nekim mestima čak se prolazi kroz čitavo mesto da bi se obeležila ta radost Hristovog ulaska u Jerusalim, jer je ideja da to naše mesto postaje tada mali Jerusalim.
"Kao što su nekada deca i ljudi dočekali Hrista, tako i mi sada to treba da učinimo u svom mestu", kaže Jovanović.
On objašnjava da se ovaj praznik kod nas zove Vrbica zato što Vaskrsenje zna nekada da padne mnogo rano u proleće i tada osim vrbe nema drugog olistalog drveća.
"Grančice moraju da budu zelene jer to je simbol života, da je nešto olistalo, da je krenulo živo i da buja. A pošto kada Vaskrsenje padne rano u godini vi nemate drugo drvo koje je olistalo, osim vrbe. Vrba najranije olista i zato se kod nas zove Vrbica", navodi Jovanović.
Vrbica se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.
