Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije od oko 20.000 dinara mesečno za studente deficitarnih nastavničkih smerova.
Ministarstvo prosvete daje posebnu stipendiju narednih 12 mesec, studentima koji se školuju za nastavnike fizike, matematike, informatike, srpskog, engleskog i nemačkog jezika.
Stependija se dodeljuje studentima koji su upisali školovanje na teret budžeta, a isplaćuje se studentima druge i treće godine studije na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini - sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Ranije su akademici dobijali 16.200 dinara mesečno, ali efekta nije bilo, što se videlo u junsko-julskim ispitnim rokovima, pa je Ministarstvo uvećalo novčani iznos stipendija za 3.600 dinara na 19.800 dinara.
Rok za prijave je do kraja oktobra, a od ove godine stipendiju dobijaju i budući učitelji i vaspitači.
To nije dovoljno
Dekanka beogradskog Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović ocenjuje da bi ti iznosi trebalo da budu veći i da postoje još tri vrste mera koje bi mogle da poprave situaciju u obrazovanju.
"Dobro je da postoji bilo kakva stipendija, ali cene su takve da bi trebalo da bude više. Pogotovo za one studente koji iznajmljuju stanove u Beogradu", kazala je Draškić Vićanović za FoNet.
Ipak, dekanka fakulteta na kom se školuju budući nastavnici srpskog, engleskog, francuskog, nemačkog ili ruskog jezika, kaže da stipendije, kolike god da su, nisu dovoljan stimulans i podseća na platformu sa merama koje su dekani osam nastavničkih fakulteta predstavili prosvetnim vlastima još pre oko godinu i po dana.
"Tu su tri glavne stvari - plata 30 odsto iznad prosečne zarade, moraju da budu zaštićeni u učionicama i moraju da budu administrativno rasterećeni. Mnogo energije, vremena i živaca se gubi na potpuno nepotrebne administrativne stvari koje nisu suština administrativnog posla. Znam mlade ljude koji imaju novac sa nekih drugih strana, radili bi nastavnički posao jer ga vole bez obzira na platu koja nije bogzna kakva, ali ga napuštaju zbog administracije", objasnila je ona.
Skreće pažnju i na to da problem nije samo to što mladi neće da ulaze u prosvetne vode, pa nema novog kadra, već i činjenica da nastavnici sa iskustvom, u srednjem dobu, napuštaju učionice.
"Ostaju samo oni koji imaju godina i nemaju životne energije da traže neki drugi posao. To je opasno za obrazovanje u Srbiji", upozorila je Draškić Vićanović.
Na Filološki fakultet se ove godine upisalo oko sto budućih nastavnika srpskog, što je slična statistika kao prošlogodišnja, a to dekanka smatra odličnim. Interesovanje je bolje i popularniji su smerovi za engleski ili nemački ili francuski, ali se oni ne studiraju samo da bi se radilo u školi, pa se ovi filolozi uglavnom odlučuju za neke druge opcije.
Na pitanje da li je sto nastavnika srpskog godišnje dovoljno da se popune škole, dekanka Filološkog odgovara da ne zna i da je ta statistika posao koji je Ministarstvo prosvete preuzelo na sebe.
"Mi smo se dogovorili sa Ministarsvom prosvete da naparave terensku analizu, koliko nastavnika treba po raznim regionima u narednih pet godina. To je bio dogovor od pre Nove godine i još se nije desilo", napomenula je Draškić Vićanović.
