Gotovo trećina firmi u Srbiji posluje bez radnika, a njihov ukupni poslovni prihod u 2020. iznosio je više od 150 miliona dinara.
Najveći broj privrednih društava bez ijednog zaposlenog bavi se trgovinom na veliko i malo, a za njima slede prerađivačka industrija, naučne, stručne, inovacione i tehničke delatnosti.
Prema izveštajima Agencije za privredne registre, društva bez zaposlenih pretežno su mikro veličine, kojih je 31.188, tako da oni čine 99,1 odsto od ukupnog broja (31.465). Znatno je manje malih firmi – 249, dok je srednjih 20 i velikih osam.
Njihov ukupni poslovni prihod u 2020. iznosio je 152.646.806 dinara. Budući da neka od tih preduzeća dobro zarađuju, to može biti signal za moguće poslovanje u sferi sive ekonomije.
Alarm za poreznike
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, kaže da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.
“Nestabilnost u poslovanju i finansijski problemi mnogih velikih preduzeća navode vlasnike da otvaraju dodatne manje firme, kako bi preko njih mogli da nastave da rade i zadrže klijente koji će uvek pre izabrati manju preduzetničku firmu za saradnju, jer je usluga za 20 odsto jeftinija pošto ne moraju da plate fakturisani PDV.”
Tako da vlasnici većih preduzeća osnivaju manje preduzetničke radnje bez radnika i novim klijentima fakturišu usluge sa te manje firme, otkriva Rajić.
Ipak, u Srbiji zabrinjava podatak što je takvih preduzeća 29,7 odsto od ukupnog broja registrovanih. “To je alarm za nas, jer u slučaju da takva preduzeća imaju veliki promet, ostaje pitanje čime se mnoga od njih bave. Jer, kroz takve firme se često ubacuje i kapital koji treba proveriti. To je onda pitanje za poreske organe, kako one funkcionišu bez zaposlenih”, konstatuje Rajić.
Da postoje različiti motivi zbog kojih neko osniva preduzeće bez radnika smatra i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene jednokratne poslove, u što kraćem roku, poput izgradnje zgrade, pa da se vrate u svoje primarno zanimanje. Ipak, nekada se to čini da bi se izbegle poreske obaveze, navodi Arsić.
Prema njegovom mišljenju, broj od tridesetak hiljada takvih firmi u Srbiji ne može biti sporan sve dok one regularno posluju, dok ne služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod “sivu zonu”.
(Politika)
