Ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi koji je otvarao ogroman prostor za diskreciono odlučivanje i imao korupcijski potencijal je dobra vest, ali je to samo jedan od kanala ugovaranja poslova bez tendera, a ostaje mogućnost direktnog ugovaranja u okviru mdjudržavnih ugovora“, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).
„Nakon višegodišnjeg urušavnja sistema javnih nabavki dobra je vest da se ukida Zakon o linijskoj infrastrukturi (Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju), ali se ‘brisanjem’ tog zakona ukida samo jedan od kanala za ugovaranje najvrednijih poslova bez tendera, dok i dalje ostaje mogućnost da se poslovi direktno dogovaraju pod okriljem međudržavnih sporazuma“, navedeno je u saopštenju.
Vlada je, kako je navedeno, Skupštini Srbije uputila predlog zakona o prestanku važenja Zakona o linijskoj infrastrukturi, uz obrazloženje da je odluka o stavljanju ovog zakona van snage doneta zbog primedbi Evropske komisije da odredbe zakona nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor „strateškog partnera“.
Sve ovo je, kako je ocenila, TS i Vladi i narodnim poslanicima bilo poznato i pre tri godine, kada je zakon usvojen.
Dodaje se da je TS u januaru 2020. ukazala na štetne posledice koje bi po sistem javnih nabavki imalo njegovo usvajanje.
Taj zakon je, kako je navedeno, pružao mogućnost Vladi da, „u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju“, donese odluku da se za projekat ili pojedine faze i aktivnosti projekata uopšte ne primenjuju pravila javnih nabavki već „poseban postupak za izbor strateškog partnera“.
Zakon je, kako je navedeno, predviđao da se za svaki novi projekat propisuju kriterijumi za izbor strateškog partnera, ostavivši tako Vladi mogućnost da te kriterijume prilagodi „željenom“ izvođaču, a time je značajno povećana diskrecija, a ujedno bitno smanjena konkurencija i transparentnost u odnosu na opšti sistem javnih nabavki.
„Da stvar bude još gora, ovakva pravila su se primenjivala za najvrednije projekte, jer su kao projekti ‘od posebnog značaja’ označena javno-privatna partnerstva, vrednija od 50 miliona evra, kao i drugi projekti po posebnoj odluci Vlade“, navela je TS.
TS ističe da nema podataka kolika je ukupna vrednost projekata koji su sprovedeni „uz pomoć“ tog zakona, ali na osnovu baze popisa, uredbe za izbor strateškog partnera su donete u vezi sa izgradnjom obilaznica oko Valjeva, Svilajnca i Kragujevca, izgradnjom puta od Kragujevca do Mrčajevaca i modernizacijom pruge od Subotice do mađarske granice.
„Iako je stavljanje van snage ovog zakona nesumnjivo dobra stvar i dalje postoji mogućnost da se primena pravila iz Zakona o javnim nabavkama izbegne kroz zaključivanje međudržavnih sporazuma ili kroz donošenje posebnih zakona za pojedinačne projekte, kao što je to bio slučaj sa ‘Beogradom na vodi“, navela je TS.
