Statistički pokazatelji na kraju prošle godine pokazuju da se tendencije ekonomskih kretanja usmeravaju u pozitivnom pravcu.
Tako se ocenjuje u mesečnom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu.
Autori navode da podaci o industrijskoj proizvodnji za decembar 2021. ukazuju ne samo da jača rast ukupne industrijske proizvodnje već i da je prerađivačka industrija, nakon opadanja i potom stagnacije, počela da raste, te da su i za ukupnu i za prerađivačku industriju karakteristični i desezonirani i međugodišnji porast.
Kada je o inflaciji reč, u analizi se ističe da je međugodišnja stopa inflacije još u septembru 2021. premašila gornju granicu ciljanog inflacionog raspona i bila najveća posle avgusta 2013. godine. U oktobru, novembru i decembru je rast međugodišnje inflacije ubrzavan, a u decembru je mesečni porast cena bio više nego upola manji u odnosu na prethodna četiri meseca.
"Mesečna inflacija je u decembru usporena isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri njenoj povišenoj baznoj komponenti, snižena nebazna komponenta. Za razliku od mesečne, međugodišnja inflacija je ubrzana i to pretežno pod dejstvom stalnih faktora, jer je povećanje njene bazne komponente bilo veće od povećanja nebazne komponente", navodi se u izveštaju MAT.
U decembru najviše porasle cene usluga
Navodi se da je ubrzanje rasta cena usluga u decembru bilo glavni uzročnik ubrzanja bazne inflacije u tom mesecu, jer su usluge u novembru poskupele za 3,3 odsto, a u decembru za 3,8 procenata. Posmatrano, na mesečnom nivou u decembru su poskupele sve osnovne kategorije potrošačke korpe osim energije, čije su cene ostale na novembarskom nivou.
Osnovne kategorije potrošačke korpe poskupela su i na međugodišnjem nivou pa su prehrambeni proizvodi poskupeli za 12,1 odsto, najviše zbog poskupljenja svežeg voća i povrća, energija je poskupela za 13,4 odsto, a neprehrambeni proizvodi bez energije za četiri odsto.
Kada se međugodišnja inflacija u Srbiji uporedi sa kretanjima u zemljama Evropske unije dođe se do podatka da je Srbija imala višu međugodišnju inflaciju od proseka EU i u novembru i u decembru prošle godine. Međugodišnja inflacija u novembru bila je niža nego u dve zemlje Evropske unije.
U novembru i decembru međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji iznosila 7,5 odsto i 7,9 odsto a u Evropskoj uniji 5,2 i 5,3 odsto. U poređenju sa našom zemljom, višu međugodišnju inflaciju u novembru imale su Estonija, 8,6 odsto i Litvanija, 9,3 odsto a u decembru, Poljska, osam procenata, Litvanija 10,7 i Estonija 12 odsto.
ASNS: Zabrinjavajući rast cena
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) upozorila je danas da građanima Srbije ozbiljno preti turski scenario, jer cene neprestano rastu, i to najviše, dvocifreno za osnovne potrebe, saopštio je taj sindikat.
Kako je istaknuto, cene hrane su porasle 13 odsto za godinu dana - mesa 14 odsto, povrća 22 odsto, ulja 20 odsto, stanarina sedam odsto, struje osam odsto, uglja i drva 11 odsto, benzina 23 odsto, a do maksimuma su povećani porezi na imovinu i komunalije.
Pri tom zarade bi, barem teorijski, trebalo da se povećaju za 9,4 odsto, a penzije za 5,5 odsto. Očigledno je da je rast cena već uveliko poništio efekat eventualnog povećanja zarada, i da su cegeri i novčanici sve prazniji, a građani sve teže podmiruju elementarne potrebe, ukazala je ASNS.
