Na teritoriji Srbije nema registrovanih slučajeva majmunskih boginja, odonosno Mpoks, a nadzor nad tim virusom je na snazi neprekidno od 2022. godine, saopštili su danas iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
U odgovoru Tanjugu, iz Batuta su napomenuli da je nadzor nad Mpoks uspostavljen 2022. godine i da je neprekidno na snazi, a da od tada nije bilo registrovanih slučajeva u Srbiji.
"Nadzor nad Mpoks u našoj zemlji sprovodi se od 2022. godine, u skladu sa stručno metodološkim uputstvom, sa ciljem da se brzo identifikuju slučajevi, klasteri (grupisanje obolelih) i izvor infekcije kako bi se obezbedilo optimalno lečenje, izolacija slučajeva, identifikovanje kontakata i njihov nadzor, kao i u cilju primene mera za sprečavanje i suzbijanje infekcije. Testiranje prisustva virusa majmunskih boginja vrši se PCR metodom, a u našoj zemlji obavlja se u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za arboviruse i hemoragične groznice Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, u skladu sa stručno metodološkim uputstvom", navode iz Batuta.
Objasnili su da simptomi Mpoks obično uključuju povišenu telesnu temperaturu, intenzivnu glavobolju, bolove u mišićima, bol u leđima, slabost, manjak energije, otečene limfne žlezde, najčešće na vratu, u pazuhu i/ili u preponama i kožni osip ili lezije na koži.
"Osip obično počinje u roku od jednog do tri dana od početka povišene telesne temperature i može biti koncentrisan na licu, dlanovima i tabanima. Mnogi pacijenti imaju atipični osip koji počinje u genitalnoj ili perianalnoj oblasti, na ustima, i može se pojaviti u različitim fazama razvoja. Čak i jedna ili dve lezije na koži mogu da ukazuju na infekciju virusom Mpoks. Simptomi mogu nestati sami od sebe za dve do četiri nedelje", dodali su.
Iz Batuta takođe ukazuju da lezije kože mogu biti malobrojne ili se pak pojavljuju u velikom broju, kao i da mogu biti veoma bolne ili praćene svrabom.
Rane u ustima ili otečene limfne žlezde mogu otežati uzimanje hrane ili pića što dovodi do dehidracije ili neadekvatne ishrane, a neki ljudi moraju biti hospitalizovani da bi se ublažio bol ili sprečile komplikacije (sekundarne bakterijske infekcije, upala pluća, sepsa, zapaljenje mozga i infekcije rožnjače sa mogućim gubitkom vida) koje se mogu pojaviti.
"Glavna strategija prevencije Mpoks je podizanje svesti o faktorima rizika i edukacija ljudi o merama koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja izloženosti virusu. Smanjenje rizika od prenošenja virusa sa čoveka na čoveka i kontrola pojave epidemije podstiče se kroz epidemiološki nadzor i brzu identifikaciju novih slučajeva obolevanja", navode iz Batuta.
Napominju da je važna mera suzbijanja infekcije izolacija zaraženih pacijenata, bilo u zdravstvenim ustanovama ili kućnim uslovima, a da je potrebno da izolacija traje do povlačenja svih kožnih lezija.
Na pitanje o prisustvu korona virusa u Srbiji i da li se povećava broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom, iz Batuta su za Tanjug kazali da je ove godine letnji talas kovida-19 u celoj Evropi počeo nekoliko nedelja ranije nego prošle, ali za sada ima iste sve ostale karakteristike (trend porasta, broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih osoba).
"Većina obolelih ima blagu do srednje tešku kliničku sliku bolesti koja ne zahteva bolničko lečenje, već se uspešno leči kod kuće uz mirovanje i simptomatsku terapiju. U protekloj nedelji je urađeno 3.094 testova i dobijeno je 1.040 pozitivnih nalaza", naveo je Batut.
Šekler: U Srbiji nema razloga za paniku zbog majmunskih boginja
Ovogodišnja situacija sa majmunskim boginjama razlikuje se od prethodnih godina po tome što je u pitanju novi soj tog virusa, a koji se prenosi isto kao i druge boginje, odnosno kontaktom i govorom, rekao je danas virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler.
On je u izjavi za Tanjug napomenuo da su teške kliničke slike i smrtni ishodi karakteristični za zemlje sa slabo razvijenim zdravstvenim sistemima u kojima nemaju načine da adekvatno leče pacijente.
"Proglašavanjem širenja majmunskih boginja u Kongu i drugde po afričkom kontinentu za - globalnu opasnost, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) želi da privuče pažnju svetske stručne na javnosti na deo Afrike gde smrtnost ide i do 11 odsto. Cilj im je da se ulože sredstva u istraživanje i način kako to da se spreči", istakao je Šekler.
Poručuje da nema razloga za paniku u Srbiji.
Prema njegovim rečima, lečenje majmunskih boginja odvija se putem lečenja simptoma, odnosno, organizam se suportivnom terapijom sam bori sa virusom.
"Pokazalo se da vakcine protiv običnih boginja štite i protiv majmunskih. Takođe, savetuje se dobra ishrana, mirovanje, snižavanje temperature i uzimanje lekova protiv bolova, kao i vitamina", kaže Šekler.
Pojašnjava da je virus poznat od 50-ih i 60-ih godina, a najviše se prošoirio 70-ih u Kongu, i tada su prvi slučajevi infekcija zabeleženi kod ljudi, pre toga kod majmuna.
"Ova sadašnja situacija je neobična samo zato što je, za razliku od prošle i pretprošle godine kada je bio aktuelni soj 'klade2', koji je izazivao mnogo blaže simptome i kada su virus dobijali, uglavnom homoseksualci, u preko 2/3 slučajeva, ove godine je preovladavla 'klada1' soj virusa i u Africi je mnogo veći procenat smrtnosti", rekao je on.
Upitan za situaciju sa virusom kovid-19 u Srbiji, Šekler poručuje da je broj novozaraženih i dalje daleko ispod i približne brojke kakva je bila pre nekoliko godina.
"Taj skok koji sada imamo je normalan u fazama ljudske aktivnosti kada je mnogo više putovanja, kada je više kontakta i razmene stanovništva i mešanja populacija. Sasvim uobičajeno, tako je bilo i za vreme pandemije da se bolest na iznenađenje mnogih širila i u vreme letnjih dana. Virus se prilagodio, kao što sam i govorio, desilo se ono što priroda virusa traži, a to je da je zaraznost virusa porasla a patogenost opala. On se sve više prilagođava čoveku i čovek njemu, a i dalje je omikron aktuelan koji ne izaziva teže oblike", zaključio je Šekler.
https://youtu.be/VEVZ8hdBBVk
