Crveni krst Srbije i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima organizovali su danas stručni skup povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, a kako su naveli iz Centra u prvoj polovini ove godine 70 odsto identifikovanih žrtava su žene, kao i da postoji visok procenat dece koje su žrtva trgovine ljudima.
Iz Centra ističu da je ove godine svaka druga identifikovana žrtva dete i dodaju da su prošle godine imali preko 60 procenata žrtava koji su bile maloletne, kao i da je njihov uzrast sve manji.
Poručuju da je važno da se obrati pažnja na decu koja su uglavnom eksploatisana kroz seksualnu prinudu, na prosjačenje, kao kroz prinudu na vršenje krivičnih dela.
Kako je navedeno, taj problem je složen, dinamičan, ali se u poslednje vreme mnogo radi na ovom problemu.
Ističu da je Usvojen novi program borbe protiv trgovine ljudima, akcioni plan, a da u narednom periodu očekuju da se usvoji i novi zakon.
Prema prvom izveštaju Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima u Srbiji je tokom prošle godine formalno identifikovao 66 žrtava trgovine ljudima, od čega je 57 žrtava eksploatisano na teritoriji Srbije.
Sa obzirom da Centar za zaštitu trgovine ljudima godinama vodi zvanično statistiku primetili su da postoji porast u poslednjih nekoliko godina te je 2021. identifikovano 46 žrtava, 2022. godine 62 žrtve, 2023. godine 66, a ove godine za prvih šest meseci 37 žrtava.
Ističu da se radi na obukama za profesionalce iz različitih oblasti iz policije, socijalne zaštite i tako dalje i navode da je sve više ljudi sposobno da prepozna trgovinu ljudima, kao i da to i prijave.
Napominju da kada se ne radi o trgovini ljudima, radi se o nekim drugim oblicima kršenja prava ili zlostavljanja i dodaju da te osobe takođe zbrinu i upute ih na ustanove koje mogu da im pruže adekvatnu pomoć.
Podaci Centra o formalno indentifikovanim žrtvama takođe su alarmantni, imajući u vidu da 62 odsto identifikovanih žrtava čine deca, od čega je 44 procenata dece eksploatisano dok je pohađalo školu, a njih 15 nije pohađalo obavezno osnovno obrazovanje u periodu eksploatacije.
Tokom 2023. Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima primio je ukupno 168 prijava, a za 137 slučajeva pokrenut je postupak identifikacije.
Najveći broj formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima bio je eksploatisan prinudom na prosjačenje, zatim seksualnom eksploatacijom i radnom eksploatacijom.
Žrtve su i višestruko eksploatisane, vršena je prinuda na brak i na vršenje krivičnih dela. Velika većina žrtava su osobe bez nepokretnosti, bez zaposlenja i bilo kakvih redovnih prihoda, najčešće sa stečenim osnovnim obrazovanjem.
U toku prošle godine, uslugu Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima koristilo je ukupno 14 korisnica i to je najveći broj korisnica od osnivanja Prihvatilištva.
U izveštajnom periodu, u podršku za 32 žrtve trgovine ljudima uključena su relevantna udruženja, uz pristanak žrtava.
Udruženja su pružala podršku kroz obezbeđivanje materijalne podrške, prevodioca, pravne pomoći, psihoterapijske pomoći, smeštaja, podrške za uključivanje na tržište rada.
Relevantni akteri u oblasti trgovine ljudima preduzimali su tokom 2023. aktivnosti u cilju prevencije trgovine ljudima i nastavljeno je dalje jačanje njihovih kapaciteta.
Organizovan je veliki broj radionica, treninga, seminara i skupova na nacionalnom i međunarodnom nivou.
U velikom broju slučajeva, ove aktivnosti su realizovane u saradnji sa međunarodnim organizacijama i relevantnim udruženjima kao aktivnim partnerima.
Aktivnosti su preduzimali i malobrojni aktivni lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima.
Konkretne aktivnosti lokalnih timova u Novom Sadu, Subotici, Sremskoj Mitrovici i Pančevu pokazuju njihovu spremnost i angažovanost u suzbijanju trgovine ljudima.
Dragan Lazić iz Crvenog krsta Srbije istakao je da metod za postizanje dobrih rezultata u ovoj oblasti je vršnjačka edukacija.
On je naveo da ovim metodom volonteri Crvenog krsta u gradovima i opštinama širom Srbije prenose redovno informacije o potrebi zaštite deci i mladima.
"Godišnje informaciju o postojanju problema trgovine ljudima i načinima zaštite primi preko 30.000 potencijalno ranjivih pojedinaca - dece i mladih u školama, domovima za decu bez roditeljskog staranja, dece sa smetnjama u razvoju, korisnika narodnih kuhinja Crvenog krsta, stanovnika centara za smeštaj izbeglica i migranata", napomenuo je Lazić.
Na skupu su bili i predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za evropske integracije, Komesarijata za izbeglice RS, Udruženja Atina, Službe zaštitnika građana i drugih institucija koje učestvuju u rešavanju ovog društvenog problema, rastućeg u savremenom društvu.
