Beograd važi za najskuplji grad u Srbiji, ali sudeći po cenama, recimo, pirinča, viršli, hleba ili slanine, reklo bi se da postoji mnogo skupljih gradova od prestonice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoje velike razlike u cenama određenih proizvoda među gradovima u Srbiji. I dok su neka mesta najskuplja u celoj državi za određene proizvode, za neke druge su najjeftinija.
Tako je, na primer, pirinač najskuplji u Kragujevcu i Pančevu gde kilogram prosečno iznosi oko 413 dinara, dok je u Sremskoj Mitrovici ista količina ove namirnice 217 dinara. U glavnom gradu pirinač košta u proseku 331 dinar po kilogramu. To barem pokazuje Mesečni bilten RZS za avgust mesec ove godine.
Prema zvaničnim podacima RZS, hleb T-500 najskuplji je u Zaječaru – 124 dinara, dok je u Kraljevu isti 107 dinara.
Keks „petit ber“ u Užicu je 436 dinara, a u Nišu 260, dok je juneće meso najskuplje u Sremskoj Mitrovici gde je kilogram 1.079 dinara, a s druge strane, u Kraljevu je 761.
Najskuplje mesto za slaninu je Subotica gde košta 1.514 dinara, dok je u Nišu skoro duplo jeftinija i iznosi 883.
Subotica je najskuplja i za viršle koje tamo koštaju u proseku 913 dinara po kilogramu, dok su u Zaječaru 671 dinar.
Krompir najveću cenu ima u Beogradu – 132 dinara, a u Subotici je, s druge strane, 107, dok je rakija šljivovica najskuplja u Zrenjaninu – 1.124 dinara a najjeftinija u Zaječaru – 678 dinara.
Pasta za zube najviše košta u Valjevo gde joj je prosečna cena 225 dinara po tubi, a najmanje je potrebno za isti proizvod u Pančevu – svega 160 dinara.
Ostale namirnice i kako se kreću njihove cene po gradovima možete pogledati u publikaciji RZS na stranama 22 i 23.
Ekonomista Dragovan Milićević objasnio je nedavno za Euronews da su cene šarolike zbog različite ponude i potražnje po gradovima.
„Cene zavise od toga kako je organizovana sama prodaja. Na većini pijaca imate samo nakupce, koji formiraju svoje cene. Što je manja ponuda i ima manje prodajnih objekata, veće su šanse da su proizvodi skuplji. To je pitanje konkurencije. U Valjevu je drugačija konfiguracija, jer u okolini ima više sela iz kojih stižu poljoprivredni proizvodi i uvek ima dobru ponudu, dok je Novi Pazar na neki način regionalni centar i mnogo više se ljudi iz okolnih mesta tu snabdeva, a nema tako razvijenu poljoprivredu i ponuda je manja. Potrošači nemaju veliki izbor i zato prodavci mogu da ‘drže’ visoke cene“, naveo je Milićević.
