Tokom prošle godine, na području 12 lokalnih samouprava pronađeno je 1.319 parcela napuštenog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države. Najviše ih je u Beogradu, Pančevu i Velikom Gradištu.
Od kada je država uvela ovaj mehanizam, izdato je oko 2.900 hektara napuštenog zemljišta, na kojem se podižu savremeni voćnjaci i vinogradi.
Do sada je kontrolisano državno poljoprivredno zemljište u tridesetak lokalnih samouprava. Samo prošle godine, nadležni su obišli 12 gradova i opština u kojima je pronađeno više od 1.000 hektara zaraslih u korov. Njihovo popisivanje nosilo je brojne izazove.
"Po Vojvodini je bilo lakše pristupiti samoj parceli, one nisu toliko zarasle koliko su atarski putevi problem. U drugim opštinama centralne Srbije, u južnoj Srbiji je drugačija situacija. Tamo su atarski putevi bili sasvim ok, blizu asfaltnih puteva, ali je tamo zakorovljenost bila veća", kaže za RTS Nikola Vranjković iz Uprave za poljoprivredno zemljište.
Trenutno se utvrđuje imovinsko-pravni status pronađenog zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta. Parcele za koje se utvrdi da su bez opterećenja, uskoro će biti na licitaciji.
"Početna cena je nula dinara, a zakupac ovog zemljišta postaće onaj ko ponudi najviše. Ova cena se odnosi na zakup u periodu od pet godina, nakon isteka tog roka cena zavisi od toga da li se radi o površini ispod 10 hektara, kada će plaćati zakup u visini od 10 odsto od prosečne cene državnog zemljišta na području opštine gde se nalazi", objašnjava Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište.
Ukoliko je površina od 10 do 50 hektara, zakupac će biti dužan da plaća 40 odsto prosečne cene, rekao je Lakić.
Iskustvo pokazuje da i pored povoljnih uslova za zakup, za pojedine zaparložene parcele nema interesenata. To zemljište je, ističe Lakić, toliko zaparloženo da zahteva investiciju koja prevazilazi finansijsku opravdanost uzimanja takvog zemljišta u zakup.
Zakupac zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta je u obavezi da u roku od pet godina parcele privede nameni, a nakon toga može da ih koristi i do 30 godina, u zavisnosti od vrste proizvodnje koju tu pokrene.
Gazdinstvo Vojislava Markovića je pre dve godine zakupilo napušteno zemljište u Prijepolju, a pre dva meseca i u okolini Jagodine. Ulaganja samo u raščišćavanje terena, kaže, idu i do 3.000 evra po hektaru.
"To je bukvalno džungla koja je neprohodna. Potrebno je krčenje velikim mašinama, jer je ručno to nemoguće i neisplativo. Nakon toga sve što ste iskrčili morate da iznesete. Ne smete da ukopate u zemlju, jer ćete da zakiselite zemljište... Onda vađenje panjeva, tek kasnije dolazi do mineralnog doterivanja zemljišta na potreban nivo i nakon toga dolazi do oranja, zaoravanja i pravljenja projekta zasada", objašnjava Vojislav Marković sa poljoprivrednog gazdinstva iz Prijepolja.
Na napuštenom zemljištu proizvođači se uglavnom odlučuju za bavljenje intenzivnom proizvodnjom, pre svega za podizanje savremenih zasada voćnjaka i vinograda. Zbog toga prilikom zakupa moraju da vode računa o pristupnim putevima, kao i o dostupnosti vode i električne energije.
