Od 1. novembra, a u jeku grejne sezone, domaćinstva u Srbiji će se suočiti sa trećim poskupljenjem struje u ovoj godini i to za osam odsto.
Uz poskupljenje gasa, do koga dolazi istog dana, i podizanja akciza na jedan broj prozvoda, aktuelnog od 1. oktobra, novembarska korekcija cene električne energije predstavlja novi udar na džepove građana i dodatno će smanjiti i onako nizak životni standard u Srbiji, smatra stručna javnost, prenosi Danas.
Delimično olakšanje za građane predstavlja to što će i ove grejne sezone, zbog energetske krize, sva domaćinstva koja smanje potrošnju struje za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine steći pravo na umanjenje računa.
Do poskupljenja struje 1. novembra dolazi i pored toga što su predstavnici vlasti u više navrata govorili sasvim suprotno. Premijerka Ana Brnabić izjavila je svojevremeno da Vlada još razgovara sa Međunarodnim monetarnim fondom o ceni struje i "trudiće se da ne bude poskupljenja ili da ono bude minimalno".
Prethodno je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da, "ako situacija sa energentima ostane povoljna, neće biti potrebno poskupljenje struje", a potom je ministarka rudarstva i energetike Dubravke Đedović izjavila da se "nada da se cene struje i gasa neće menjati do kraja godine".
Ministarka je kasnije demantovala samu sebe rekavši da "Srbija mora da sprovede reforme u energetici i da one uključuju i povećanje cene struje i gasa".
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da ne postoji nijedan ekonomski razlog za poskupljenje struje već da je reč o ispunjavanju ugovorenog iz sporazuma potpisanog sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"Tim sporazumom je jasno precizirano kada struja za domaćinstva u Srbiji mora da poskupi i upravo je to razlog zbog čega do toga dolazi 1. novembra. Interes MMF-a je da budžet Srbije bude u takvom stanju da država može da vrati kredite koje je dobila i zato insistira na etapnom poskupljenju električne energije. Poskupljenje struje istovremeno odgovara i Vladi Srbije jer na taj način puni budžet. To su osnovni razlozi za korekciju cene, a nikako navodna tržišna logika za tim", ističe Bogosavljević.
Dodaje da će povećanje cena struje i gasa kao i podizanja iznosa akciza za pojedine proizvode predstavljati udar na džepove građana, a istovremeno će anulirati efekat povećanja plata i penzija kao i snižavanja cena nekih životnih potrepština.
I ekonomista Milan R. Kovačević kaže da je do povećanja cene struje za domaćinstva od 1. novembra moralo da dođe jer je tako precizirano sporazumom sa MMF-om.
"Ukoliko to ne bi usledilo MMF bi takav potez ocenio negativno u svom izveštaju. S obzirom da je tako dogovoreno dobro je da i dođe do toga na čemu predstavnici MMF-a insistiraju. Sa druge strane, nije dobro što je u aktuelnoj situaciji
Vlada Srbije podigla akcize za neke proizvode čime je dodatno ugrožen životni standard građana u uslovima povećanja cena koje traži MMF. Naročito je loše podizanje akcize na dizel gorivo jer će to dovesti do poskupljenja mnogih drugih proizvoda", naglašava Kovačević.
Podsećanja radi, u svom izveštaju objavljenom početkom leta Međunarodni monetarni fond je naveo da od 1. novembra građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje za osam odsto i gasa za 10 odsto, a da će u maju 2024. godine uslediti nova poskupljenja sa istim procentima.
U toku ove godine, građani su se već suočili sa dva poskupljenja struje. Prvo je nastupilo 1. januara, a do poskupljenja je došlo i 1. maja, oba puta za osam odsto.
