Podaci američke Uprave za energetske informacije pokazuju da je izvoz sirove nafte i naftnih derivata iz SAD skočio prošle nedelje za 2,0 miliona barela na 11,4 miliona barela dnevno, uprkos pritiscima Vašingtona na izvoznike da šalju manje goriva u inostranstvo i da povećavaju domaće zalihe, preneo je Fajnenšel tajms.
Evropska nafta Brent je poskupela za 1,27 posto na kasnom popodnevnom trgovanju po srednjoevropskom vremenu na 96,91 dolar za barel, prema podacima sa portala oilprice.com, a američka WTI nafta je ojačala za 1,68 procenata na 89,39 dolara za barel.
Brige u vezi s kineskom potražnjom zauzdale su veći rast cena nafte.
S druge strane, slabljenje američkog dolara, koji je dotakao jednomesečni minimum prema vodećim rivalima, pružilo je podršku cenama nafte, jer slabiji dolar čini naftu jeftinijom kupcima koji imaju drugih valute i podstiče apetit investitora za ulaganjem u rizičniju imovinu.
Sečin: Ograničenje cena nafte zadire u tržišne fundamente
Ideja o ograničenju cena ugljovodonika ne samo da podriva tržišne fundamente već i ukida suverena prava država na njihove resurse i uvodi princip "dobrih" i "loših" zemalja, izjavio je danas generalni direktor Rosnjefta Igor Sečin.
"Ograničavanje (cena) je napad ne samo na tržišne fundamente već i na osnove suverentiteta. Ta ideja, u suštini, znači ukidanje suverenog prava zemalja na sopstvene resurse, jer su 'dobrim' zemljama, kojima nedostaju resursi, oni potrebniji nego onim 'lošim'. Na same Sjedinjene Države, naravno, nikakva ograničenja ne utiču", rekao je Sečin na Verona Evroazijskom ekonomskom forumu u Bakuu, preosi TASS.
On je naveo da u svetu više ne postoji jedinstveno energetsko tržište i jedinstvena pravila. Visoka volatilnost na tržištima koja je uočena tokom protekle decenije sada je postala neograničena, dodao je Sečin. Šef Rosnjefta je takođe ocenio kao apsurdnu i iluzornu ideju o isključenju Rusije iz svetske ekonomije.
"Ideja o 'odsecanju' Rusije iz svetske ekonomije je apsurdna i iluzorna. Zapad tradicionalno potcenjuje razmere i ulogu ruske ekonomije u globalnoj podeli rada", rekao je on, dodajući da udeo Rusije u snabdevanju sveta osnovnim sirovinama dostiže i do 15 posto.
Rusko-ukrajinski rat je pogošao energetsku krizu u Evropi tokom protekle godine. Poremećaji u logističkim i finansijskim operacijama zbog krize i zapadnih sankcija Rusiji potkopali su lance snabdevanja i doveli do skoka cena energije širom sveta.
Ministri finansija G7 dogovorili su se prošlog meseca da uvedu ograničenje cena na ruski gas i naftu s ciljem da se smanje prihodi Rusije od izvoza ugljovodonika.
