Javni dug evrozone na kraju drugog tromesečja iznosio je 94,2 odsto BDP i to je smanjenje u odnosu na kraj prvog tromesečja kada je iznosio 95,2 odsto.
Na nivou cele Evropske unije dug je znatno manji i na kraju juna iznosio je 86,4 odsto BDP, pokazuju podaci statističke agencije Eurostat.
I na nivou evrozone i na nivou EU razlog za smanjenje odnosa duga i BDP je brži rast ekonomije u drugom kvartalu od tempa zaduživanja.
U javnom dugu i evrozone i EU dominirale su dužničke hartije od vrednosti sa učešćem 82,7 odnosno 82,2 odsto. Zajmovi su činili 14,1 odsto javnog duga u evrozoni i 14,7 odsto u EU, a ostatak su činili depoziti.
Najzaduženija članica EU na kraju drugog tromesečja bila je Grčka sa dugom koji je iznosio 182 odsto BDP zemlje.
Javni dug Italije je bio na takođe visokih 150,2 odsto BDP, Portugal 123,4 odsto, Španija 116,1 odsto, Francuska 113,1 odsto i Belgija sa 108,3 odsto BDP.
Naspram zapadnoevropskih zemalja stajale su istočnoevropske sa daleko manjim učešćem duga u BDP.
Javni dug Estonije je bio na svega 16,7 odsto BDP, Bugarske 21,3 odsto, a među niskozadužene zemlje svrstao se i Luksemburg sa 25,4 odsto odnosom duga prema BDP.
U odnosu na kraj drugog kvartala prošle godine najveći rast zaduženosti u odnosu na BDP je zabeležila Rumunija 1,4 procentna poena i Češka 0,9 procentnih poena. Obe ove zemlje imali su na kraju juna javni dug ispod 50 odsto BDP.
Najveće smanjenje u prethodnih godinu zabeležile su Grčka, čak 25,4 procentna poena, Kipar 14,4 poena i Hrvatska 12 procentnih poena.
