Na berzama u Evropi je došlo do panike i pada akcija zbog vrtoglavog skoka cena nafte, gasa, ali i drugih sirovina i pšenice.
Nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da uzbuni zbog spekulacija o prekidu uvoza ruskog gasa i nafte u Uniju nema mesta, zato što je to "od suštinske važnosti za svakodnevni život građana Evrope".
Na drugi način se energenti potrebni za stanovništvo i industriju zasad ne mogu nabaviti, predočio je nemački kancelar, ali su berzanski stručnjaci objasnili da je već sad teško dopremati ruski gas i naftu zbog rata u Ukrajini i velikih teškoća oko transporta.
Berze i akcionari čekaju, kako se navodi, preokret u ratu u Ukrajini i primirje, obustavu vatre, jer je tek tad moguće zamisliti da bi ozbiljni pregovori mogli dovesti do trajnijeg mira i nekog rešenja za sukob, a time i smirivanje stanja u svetskoj ekonomiji.
U poslovnim krugovima vlada velika neverica u mogućnost smirivanja ukrajinskog sukoba i otud brzog pada cena naročito nafte, koja je premašila 130 dolara po barelu, i gasa koji je dostigao vrtoglavih 3.500 dolara za hiljadu kubnih metara.
Administracije u Vašingtonu traži od Evropljana da obustave uvoz ruske nafte i gasa i američka privredna agencija Blumberg smatra da treba odlučiti između rampe na ruski gas i naftu i okončanja velikih ruskih zarada zbog ogromnog porasta cena, i toga da se nastavi s uvozom iz Rusije i cene padnu. Nagli porast cena energenata, sirovina, metala i žitarica gura privredu u inflaciju, a skupoća u pad potrošnje u smanjenje proizvodnje, pa je najgori scenario "stagflacija", inflacija u sve manji i konačni ekonomski rast na nuli.
Ekonomski i berzanski stručnjaci pomno prate ukrajinski sukob i, uz donekle drugačije zaključke od političara, uglavnom misle da se rat u Ukrajini može zaustaviti tek kad ruski predsednik Vladimir Putin dostigne bar deo svojih ciljeva, a to su izgleda nadzor nad istokom i jugom Ukrajine, potpuno ili delimično zauzimanje Kijeva i Harkova, što ne samo vlasti u Kijevu već i Zapad odlučno odbija da prihvati.
A da su strah i neverica veliki, kako ukazuju, govori i da je cena zlata, koje se kupuje kao pribežište od propasti akcija i novca, premašila dve hiljade dolara po kilogramu, dok je bitkoin osetno pao i to na 38 hiljada dolara.
Posledice ove situacije su, kako se prognozira, da će centralne banke zbog sumnje da će se rast ekonomije usporiti, podići kamatne stope, a realne stope, zbog razlike izmedju nominalnih stopa i stopa inflacije, već dostižu nove rekorde, uprkos rastu kamata.
Pad kupovne moći domaćinstava je neminovan i već se osećaju posledice po potrošnju i privredni rast, a preduzeća ne mogu da izdrže rast sirovina.
Konačni zaključak je da će kao posledicu rata u Ukrajini ekonomija doživeti još veći udar inflacije koja neće moći da se zadrži na duži rok i lako će premašiti osam odsto godišnje.
