Novinar i bivši ambasador Dragan Bisenić izjavio je danas da ukoliko Rusija na vojni način stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, posledica će biti potpuni prekid odnosa sa Zapadom, a u prvom redu s Evropom, za narednih nekoliko decenija.
Bisenić je u intervjuu agenciji Beta kazao da će to biti najveća promena toka evropske istorije s kojom će da se suoči ova generacija čovečanstva.
„Ukoliko Rusija ne uspe u onome što je počela, posledice će biti pođednako kolosalne jer će se se naći na ivici istorijske beznačajnosti“, ocenio je Bisenić.
Istakao je da ukoliko Rusija ne uspe u svojoj nameri da preko Ukrajine zaustavi širenje NATO, biće svedena na „beznačajnost nivoa Luksemburga“.
Na pitanje šta je cilj Rusije, Bisenić je kazao da svi ciljevi koje je ona javno postavila – demilitarizacija, denacifikacija i priznanje Krima delom Rusije i nezavisnosti dve novostvorene republike, ne govore ništa o odnosu Rusije prema državnosti Ukrajine i njenom unutrašnjem uređenju kao i budućem očekivanom odnosu prema Moskvi.
„To će sve biti jasnije kada se dobije konačna situacija na terenu. Za sada imamo osnova da verujemo da postoji maksimalistički scenario i nekoliko drugih ‘podscenarija’. Recimo, predsednik (Vladimir) Putin je rekao da postoji nekoliko varijanti demilitarizacije koji se nalaze u rukama ruskog pregovaračkog tima. Istovremeno, on je upozorio i na to da u rukama ukrajinskog rukovodstva leži budućnost ukrajinske državnosti. Možemo stoga da pretpostavimo da je i ona pod određenim uslovima u pitanju“, naveo je bivši ambasador.
Upitan da li i koliku odgovornost za rasplamsavanje sukoba snosi i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, Bisenić kaže da je Zelenski na početku mandata ulivao nadu da će moći da ima samostalniji, nezavisniji i u određenom smislu, neortodoksniji pristup rešenju ukrajinske krize.
„Prvi telefonski razgovor koji je obavio kao predsednik, učinio je s ruskim predsednikom Putinom. Od tada, pa za naredne dve godine, na žalost, predsednik Zelenski nije učinio mnogo da pronađe kreativni i diplomatski put za normalizovanje odnosa s Rusijom. Umesto toga, on je izabrao put konfrontacije“, istakao je Bisenić.
Po njegoviim rečima, Zelenski je 2021. usvojio tri dokumenta iz sfere nacionalne bezbednosti koja produžavaju konfrontaciju s Rusijom, a neposredno pred rusku vojnu akciju, na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti sasvim „neoprezno“ je najavio namere Ukrajine da se odrekne svog nenuklearnog statusa.
„Možemo reći da je šteta što kao evidentno hrabar čovek, nije bio svestan svih okolnosti u kojima se njegova zemlja nalazi i da nije učinio pravovremene korake kako bi te opasnosti otklonio“, naglasio je Bisenić.
Na pitanje Bete da li će i koliko sankcije Zapada oslabiti moć Rusije, bivši diplomata kaže da će posle rata u Ukrajini, ako se on završi prema planovima Moskve, biti onemogućeni gotovo svi odnosi Rusije i Zapada, osim trgovine gasom i još nekih područja.
„Sankcije neće biti ni lako ni brzo skinute. Rusija može da se odluči da to ni ne pokušava. Sankcije nemaju više nikakve veze sa sukobom u Ukrajini ili s nastojanjima da se politika Rusije usmeri u jednom ili u drugom pravcu. One su instrument odnosa Rusija i SAD za sledeću deceniju. Njihov primarni cilj više nije da odvrate Moskvu od preduzimanja konkretnih akcija, već da drastično promene trgovinske i investicione veze između Rusije i Sjedinjenih Država i njenih saveznika – u geopolitičku prednost potonjih“, objasnio je Bisenić.
U borbi takve oštrine, dodao je, koriste se svakakva sredstva, tako da ne treba sumnjati da će Rusija, ukoliko bude potrebno, iskoristiti ono što ima.
„Dve stvari su očigledne: gas i nuklearno oružje. Već juče smo čuli ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka koji najavljuje mogućnost da Rusija prekine gas Evropi. Evropa troši godišnje 500 milijardi kubika gasa od čega 40 odsto iz Rusije. Samo Severni tok 1 isporučuje 60 milijardi kubika. Treba napomenuti da isporuke gasa preko Ukrajine idu normalno. Ako SAD odustanu od daljih sankcija, u šta je sada teško poverovati, onda će možda i Rusija da se zadrži od dalje konfrontacije“, rekao je Bisenić.
Dodao je da na dalju eskalaciju ukazuje i to da Evropska unija (EU) ima u četvrtak poseban sastanak na kome želi da odluči o potpunom prekidu kupovine energenata iz Rusije.
„Ali, ona to ne može da učini ovog časa. Najavljen je i novi paket evropskih sankcija. Ali Rusija nije Irak. Ona neće trpeti ekonomske sankcije koje bi trebalo da je trajno onesposobe ili pristati na njihovu selektivnost po uzoru iračkog programa ’Nafta za hranu’, radije mogu da se odluče da unište izvore i autore tih sankcija. Ako Evropa želi da uništi Rusiju, onda ona ne može da očekuje rusku milost“, naglasio je Bisenić.
Na pitanje Bete da li je i koliko izvestan oružani sukob između NATO i Rusije, Bisenić kaže da je NATO za sada jasan da ne želi da se uključuje u sukob.
„To je proisteklo iz stava predsednika Bajdena (Džozef) da ne želi Treći svetski rat. Ali, ne treba potpuno isključiti da u daljoj radikalizaciji ili nekoj novoj fazi sukoba bude uključena i neka od NATO zemalja, verovatno baltičkih“, naveo je on.
Upitan kako će izgledati odnosi između Rusije i Zapada nakon okončanja rata u Ukrajini, Bisenić kaže da Zapad već 100 godina želi da izgura Rusiju iz Evrope.
„Rusija je do sada podržavala jedinstvo Evrope, nadajući se stvaranju ’zajedničkog evropskog doma’ ili ’Evropi koja diše na oba plućna krila’ kako ju je opisao papa Jovan Pavle II. Tome je, sada, kako izgleda, uz ratne detonacije i razaranja i dimu baruta,došao kraj. Rusija koja ratuje sa istorijski najbližom zemljom jeste opasna Rusija. To, uz jasnu politiku pretvaranja Rusije u ‘tvrđavu’, kako sada izgleda da je neminovno, koja je sigurno neprijateljska i naoružana, a verovatno i agresivna, stvoriće u Evropi veoma neprijatnu, a možda čak i nepodnošljivu bezbednosnu atmosferu“, kazao je Bisenić.
Ocenio je da će širenje NATO biti „zgaženo“ pod ruskim tenkovima u ukrajinskim žitnicama.
„Ali NATO će opstati s izgledima da mu konfrontacija s Rusijom bude otvorena i jedina svrha. Uostalom, Dmitrij Medvedev je te odnose već najavio kao ‘gledanje preko nišana’. Sve evropske članice NATO moraće permanentno da se spremaju za eventualni sukob s Rusijom. Kako će to da izgleda u dnevnom životu? Sigurno tako što će nestati mnoge udobnosti i osećanje bezbrižnosti. Evropa iz mirovnog, može da se pretvori u ratni projekat, a to može da dovede do njenog kraha kao i uvek do sada kada je to bila“, naglasio je Bisenić.
Ako Rusija svoje političke ciljeve u Ukrajini ostvari vojnim putem, dodao je, jasno je da Evropa neće biti ono što je bila pre rata.
„Ne samo da će prvenstvo SAD u Evropi biti dovedeno u pitanje, već će svaki osećaj da EU ili NATO mogu da obezbede mir na kontinentu biti artefakt izgubljenog doba. Umesto toga, bezbednost u Evropi moraće da se svede na odbranu ključnih članica EU i NATO. Svi van klubova će biti sami. Politika proširenja EU izgledaće sasvim drugačije, da ne kažemo da će najverovatnije nestati“, ocenio je.
Na pitanje Bete da li će Srbija moći da održi kontakte i s Rusijom i sa Zapadom, Bisenić kaže da ta platforma „mosta“ između Rusije i Evrope možda nije nedostižna, iako se sada čini nerealnom.
„Možda neće biti mogućnosti da se održi celokupan stav neutralnosti, ali neke važne aspekte sigurno je mogućno očuvati. Možemo da krenemo od avio saobraćaja. Srbija će od danas biti jedina zemlja preko koje će biti mogućni letovi iz Evrope za Moskvu i iz Moskve za Evropu. Verujem da će svima biti u interesu da očuvaju tu komunikaciju. Oko ovoga je mogućno nadgraditi i druge mogućnosti, za koje će biti pođednako zainteresovane i Evropa i Rusija“, zaključio je Dragan Bisenić.
