Evropska unija je poručila Srbiji da održavanje veza sa Rusijom u vreme agresije na Ukrajinu nije kompatibilno sa vrednostima Unije i procesom pridruživanja.
Reakcija Brisela usledila je nakon što se potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin u Moskvi sastajao sa zvaničnicima Kremlja, a ruskim bezbednosnim strukturama "zahvalio na upozorenju o pripremi masovnih nereda i pokušaju državnog prevrata" u Srbiji.
"Pokušajem državnog prevrata" vlast naziva proteste protiv iskopavanja litijuma, koji su proteklih sedmica na ulice izveli desetine hiljada ljudi u Beogradu i drugim gradovima.
"Evropska unija je bila kristalno jasna sa našim partnerima: odnosi sa Rusijom ne mogu da budu uobičajeni nakon ničim izazvanog i neopravdanog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine", navodi se u odgovoru za Radio slobodna Evropa (RSE).
U Briselu navode i da EU "želi da računa na sve zemlje kandidate kao na pouzdane evropske partnere za zajedničke principe, vrednosti, bezbednost i prosperitet".
Za to vreme...
Za to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužuje neimenovane zapadne države da stoje iza demonstracija protiv iskopavanja litijuma.
Uoči beogradskog protesta 11. avgusta, Vučić je takođe izjavio da su u Srbiju stigla upozorenja ruskih službi "da se pripremaju masovni neredi, čiji je krajnji cilj državni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje".
Protest je protekao bez većih incidenata. Nakon blokade jedne od železničkih stanica u gradu uhapšena su trojica aktivista, koji su optuženi da su kršili javni red i mir. Pušteni su da se brane sa slobode. Organizatori su ova hapšenja opisali kao vid represije vlasti.
Šta stoji iza optužbi da Zapad podržava proteste?
Vlada Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) nisu odgovorili na pitanja RSE kakve su informacije Beogradu dostavile ruske službe.
Bez odgovora je i pitanje na osnovu kojih se dokaza tvrdi da su protesti protiv litijuma pokušaj svrgavanja vlasti, te da ih zapadne države podržavaju.
"To je besmislica", ocenjuje za Radio slobodna Evropa Danijel Server, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Državama.
"Zapad podržava i Vučića i rudarenje litijuma koje demonstranti žele da stopiraju", dodaje on.
"Ideja da će oni (Zapad) da svrgavaju vladu koja im je centralni partner u tom projektu je veoma teška za prihvatiti", naglašava Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Podršku iskopavanju litijuma u Srbiji daje i vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, koja je proteklih meseci povukla više poteza kojim bi Rio Tintov projekat dobio zeleno svetlo.
A Vučićevo pominjanje ruskih službi i optužbe na račun Zapada su, prema rečima Vuksanovića, sastavni deo komunikacione strategije kako bi diskreditovao proteste.
"Ja bih rekao da je glavna funkcija Rusije u ovom slučaju da se vlast pozove na Moskvu, da profitira od njene popularnosti među biračima i na taj način pokuša da diskredituje kritičare vlasti", dodaje on.
Zašto se Rusija "umešala"?
I iz Kremlja su stigle javne optužbe da zapadne zemlje podstiču proteste protiv litijuma.
Portparolka ruskog šefa diplomatije Marija Zaharova ocenila je 9. avgusta da analiza situacije u Srbiji "ukazuje na ponovne pokušaje pojedinih zlonamernih sila da aktiviraju poznati destruktivni arsenal u cilju podrivanja" vlasti.
Zaharova navodi da je "reč o ozloglašenoj šemi, koju su na Balkanu, ali i drugim regionima, više puta koristili zapadni ideolozi demokratije i njihove lokalne sluge".
Kako ističe profesor Danijel Server, cilj mešanja Kremlja je da "potkopava Zapad i da se ulaguje Vučiću".
"Ruska 'podrška' je samo još jedan dokaz njihovog dosluha (srpskih i ruskih vlasti) u suprotstavljanju zapadnom uticaju. Nema ničeg novog u srpskoj otvorenosti za ruske laži", dodaje on.
Prema rečima Vuka Vuksanovića, Moskva je "rado prihvatila" da pomogne u promociji vlasti u Srbiji i diskreditaciji njenih kritičara.
"Jer je to način da oni i dalje budu na neki način prisutni u Srbiji i na Balkanu, s obzirom na to da je se njihov uticaj na tom prostoru od rata u Ukrajini značajno smanjio. I to odgovara i njihovom međunarodnom narativu, kada pokušavaju da se predstave kao 'sila koja se suprotstavlja intervencionističkoj hegemoniji Zapada'", dodaje Vuksanović.
Ceo tekst Radija slobodna Evropa čitajte OVDE.
