Rumunija se presabira posle šoka: malo poznati, krajnje desničarski populista izborio je ulazak u drugi krug predsedničkih izbora, pobedivši sadašnjeg premijera.
Kalin Đorđesku (62) koji se kandidovao nezavisno, suočiće se sa reformistkinjom Elenom Laskoni (52) u drugom krugu 8. decembra i to pošto je većina anketa predviđala da će on osvojiti manje od 10% glasova. Đorđesku je bio prvi pošto su prebrojani skoro svi glasački listići i dostigao je 22,95% ukupnog broja glasova.
Po medijima, Đorđesku je odavno hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina kao „čoveka koji voli svoju zemlju“ i nazivao Ukrajinu „izmišljenom državom“. Takođe je izazvao spor jer je rumunske fašističke i nacionalističke vođe iz 1930-ih i 1940-ih opisao kao nacionalne heroje.
Laskoni, iz progresivne partije Save Romania Union, ili USR, sledi sa 19,17%. Sa malom razlikom je pobedila sadašnjeg premijera Marsela Čolakua iz Socijaldemokratske partije, ili PSD, koji je dobio 19,15% glasova.
Laskoni je u ponedeljak upozorila da je Rumunija sada u „istorijskoj konfrontaciji između očuvanja mlade rumunske demokratije… i onih koji žele da vrate Rumuniju u rusku sferu uticaja“.
Ona je dodala: „Da budem vrlo jasna: Kalin Đorđesku je otvoreni obožavalac Vladimira Putina. On je otvoreno protiv NATO-a i Evropske unije… On je za izolaciju Rumunije, koju naziva neutralnošću… A bez NATO-a smo na milosti Rusije“.
Đorđesku je u ponedeljak negirao tvrdnje da je ekstremista kao „potpuno lažne“ i rekao da je „potpuno posvećen“ rumunskom narodu. „Ostajemo direktno povezani sa evropskim vrednostima, ali moramo naći svoje (sopstvene) vrednosti“, rekao je on. „Nisam ekstremista, nisam fašista, ja sam Rumun koji voli svoju zemlju“, rekao je on.
Mnogi posmatrači su Đorđeskuov uspeh pripisali njegovom TikTok nalogu koji ima 3,7 miliona lajkova i 274.000 pratilaca. Poslednjih nedelja stekao je veliku pažnju i popularnost.
To je prvi put u 35-godišnjoj postkomunističkoj istoriji Rumunije da najmoćnija partija u zemlji, PSD, nema kandidata u drugom krugu predsedničke trke, što naglašava antiestablišmentsko raspoloženje birača. Čolakuov šokantan poraz naterao ga je da u ponedeljak podnese ostavku na mesto lidera stranke.
Posle zatvaranja birališta u nedelju, Centralni izborni biro saopštio je da je glasalo 9,4 miliona ljudi – oko 52,5 odsto birača s pravom glasa. Đorđesku je osvojio 43,3% glasova u velikoj rumunskoj dijaspori, dok je Laskoni tamo dobila 26,8%.
Rumunski predsednik ima petogodišnji mandat u toj članici Evropske unije i NATO-a i ima značajna ovlašćenja u donošenju odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost, spoljna politika i imenovanja sudija.
Po njegovoj veb stranici, Đorđesku je doktorirao pedologiju – granu nauke o tlu, i bio je na mestima u Ministarstvu životne sredine 1990-ih. Između 1999. i 2012. bio je predstavnik Rumunije u nacionalnom komitetu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
U predizbornoj kampanji je najavljivao podršku poljoprivrednicima, smanjenje zavisnosti od uvoza i povećanje domaće proizvodnje energije i hrane.
Đorđeskuova sve veća popularnost biće na testu kada se suoči sa Laskona koji bi mogla privući umerenije glasače koji u početku biraju druge kandidate.
Laskoni, bivša novinarka, rekla je agenciji Asošiejted pres uoči glasanja da korupciju vidi kao jedan od najvećih problema Rumunije i izrazila podršku povećanju potrošnje na odbranu i kontinuiranu pomoć susednoj Ukrajini.
Ako pobedi na konačnom glasanju, biće prva predsednica u istoriji Rumunije.
U Rumuniji će takođe biti i parlamentarni izbori, i to 1. decembra, koji će odrediti sledeću vladu i premijera.
