Republikanci su noćas preuzeli kontrolu nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine.
Demokrate su posmatrale kako njihovi napori da spasu svoju tanku većinu izmiču dok su rezultati favorizovali republikance.
Propali su napori demokrata da zbace vatrene republikance Teda Kruza iz Teksasa i Rika Skota s Floride.
Uz kontrolu nad čitavim Kongresom koja u pitanju, nadmetanje za Predstavnički dom i Senat će odrediti koja stranka ima većinu i moć da pojača ili blokira agendu predsednika, ili da li se Bela kuća suoči sa podeljenim Kapitol Hilom.
Fokus je sada okrenut ka demokratskim državama Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina sa „plavim zidom“ kojim se demokrate bore da zaštite mesta u onim što je preostalo od njihove tanke većine u Senatu.
Na kraju, samo nekoliko sedišta, ili samo jedno, moglo bi da promeni ravnotežu u bilo kojem domu. Sa Senatom 50-50, stranka u Beloj kući određuje većinu, pošto je potpredsednik taj-brejker.
Ključna nadmetanja se odvijaju uporedo sa prvim predsedničkim izborima od napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, ali i u neočekivanim delovima zemlje nakon jedne od najhaotičnijih sednica Kongresa u modernim vremenima.
Glasači su rekli da su ekonomija i imigracija glavna pitanja sa kojima se zemlja suočava, ali je budućnost demokratije takođe bila vodeći motiv za mnoge Amerikance koji su glasali na predsedničkim izborima.
AP VoteCast, opsežna anketa na više od 110.000 glasača širom zemlje, otkrila je zemlju zaglibljenu u negativnosti i očajničku za promenom dok su se Amerikanci suočili sa oštrim izborom između bivšeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris.
Kongres igra ulogu u održavanju američke tradicije mirnog prenosa predsedničke vlasti. Pre četiri godine, Tramp je poslao svoju gomilu pristalica da se „pakleno bore“ na Kapitolu, a mnogi republikanci u Kongresu glasali su da blokiraju izbore predsednika Džoa Bajdena. Kongres će ponovo biti pozvan da potvrdi rezultate predsedničkih izbora 2025. godine.
Stranke i spoljne grupe potrošile su milijarde dolara na usko ratište i za Dom od 435 članova i Senat od 100 članova.
Trke su fokusirane na Njujork i Kaliforniju, gde demokrate pokušavaju da povrate neka od desetak mesta na kojima su republikanci poslednjih godina ostvarili iznenađujuće uspehe sa jakim zakonodavcima koji su pomogli da se partija dovede na vlast.
IPak, brojanje glasova moglo bi da potraje ove nedelje.
Ono što je počelo kao slaba trka za kontrolu nad Kongresom, odmah se transformisalo kada je Kamala Haris stupila na mesto Bajdena na vrhu liste, podstičući demokrate masovnim prikupljanjem sredstava i volonterima za koje su zakonodavci rekli da ih podseća na entuzijazam iz Obamine ere iz 2008.
Posledice promene distrikta, kada države prekrajaju svoje mape za kongresne okruge, takođe menjaju onos snaga unutar Predstavničkog doma, pri čemu bi republikanci trebalo da dobiju nekoliko mesta od demokrata u Severnoj Karolini, a demokrate će dobiti drugo mesto sa crnom većinom u republikanskoj grupi Alabama.
Poslanici u Predstavničkom domu se suočavaju sa glasačima svake dve godine, dok senatori služe duži šestogodišnji mandat.
Ako oba doma zaista promene partijsku kontrolu, što je moguće, to bi bila retkost u istoiji.
Zapisi pokazuju da ako demokrate preuzmu Dom, a republikanci Senat, to bi bio prvi put da su se oba doma Kongresa okrenule suprotstavljenim političkim partijama.
