Katar je u utorak glasao na referendumu za ukidanje izbora poslanika što je bio kratkotrajan eksperiment u toj zemlji tokom kojeg su građani birali dve trećine članova savetodavnog tela – Saveta Šura.
Iako je katarski vladar – emir, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, prošlog meseca najavio da će se o tome glasati, vlasti su tek u nedelju objavile da će to biti već u utorak.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Katara saopštilo je noćas rezultate: 89 odsto birača je podržalo ustavni amandman o ukidanju izbora, 9,2 odsto je glasalo protiv i 1,8 odsto glasova je proglašeno nevažećim. Nije iznet broj glasova.
Katarska državna novinska agencija opisala je referendum kao „atmosferu oduševljenja i istorijski trenutak koji jasno potvrđuje želju svih da ova proslava (glasanje) bude uspešna“.
Glasanje će „ojačati društveno tkivo u najlepšoj slici i formi što iskreno predstavlja važnu etapu u pobedničkom maršu zemlje i njenom nacionalnom jedinstvu“, dodala je novinska agencija.
Katar je prvi put 2003. godine uveo u Ustav plan za parlamentarne izbore, ali su vlasti u više navrata odlagale sprovođenje glasanja za poslanike. Konačno su u oktobru 2021. održani izbori, ali samo za dve trećine članova Šure koja priprema zakone, odobrava državne budžete i savetuje vladara.
Izbori su priređeni posle završetka bojkota Katara od strane Bahreina, Egipta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je razdvojio arapske države Persijskog zaliva. To je obavljeno i godinu dana pre no što će Katar biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. koje je izazvalo oštru kritiku sa Zapada zbog odnosa te zemlje prema stranim radnicima i zbog njenog sistema vladavine.
Katar je ipak važna država za Zapad jer je ugostio talibane i pomogao u haotičnom povlačenju NATO-a iz Avganistana 2021. i kao posrednik za okončanje rata Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze koji se proširio na Liban.
Ali izbori su stvorili probleme u toj zemlji bogatoj naftom i gasom. Izborni zakon pravi razliku između rođenih i naturalizovanih građana Katara kojima zabranjuje učešće na izborima. Organizacija „Human Rights Watch“ je opisala taj sistem kao „diskriminatorski“, isključujući hiljade stanovnika Katara iz kandidovanja ili glasanja. Diskvalifikacije su izazvale manje proteste koji su doveli do nekoliko hapšenja.
Najavljujući referendum o promeni Ustava, šeik Tamim je rekao: „Konkurisanje kandidata za članstvo u Savetu Šura odvija se unutar porodica i plemena, a postoje različiti pogledi na posledice izbornog nadmetanja na naše norme, tradicije, kao i kao konvencionalne društvene institucije i njihovu koheziju“.
Tako „nadmetanje na izborima ima karakter zasnovan na identitetu za koji nismo opremljeni, sa potencijalnim komplikacijama tokom vremena koje bismo radije izbegli“, dodao je on.
Taj stav odražava još jedno nazadovanje u arapskim državama Persijskog zaliva pod naslednom vlašću i zaustavljanje prihvatanja predstavničke vladavine uprkos naporima Sjedinjenih Država za demokratske reforme na Bliskom istoku nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Nade u demokratiju u tom regionu takođe su bile porasle nakon „Arapskog proleća“ 2011. godine.
U maju je vladar naftom bogatog Kuvajta raspustio parlament na čak četiri godine. Iako je kuvajtski parlament imao mnogo teškoća, on je ipak predstavljao najslobodnije zakonodavno telo neke zalivske arapske države i mogao je da se suprotstavi i vladarima te zemlje.
