Bajatović: Produžen ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom za tri meseca

"Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, gasni aranžman za naredna tri meseca, produžićemo i do Nove godine uskoro", rekao je Bajatović u Skupštini Srbije gde se, između ostalog, raspravlja i o davanju garancija Republike Srbije za izmirivanje obaveza Srbijagasa, što je opozicija kritikovala.

On je rekao da nema investicija bez gasa i poručio da ukoliko se ne završe neki od navedenih projekata, poput interkonekcije sa Rumunijom i sa Makedonijom, i da se pojačaju kapacitete prema Mađarskoj i da se završe skladišta koja se te takođe pominju, gas će da poskupi za minimum 40 odsto.

"Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od analitičara, poskupeće 80 odsto. Ja mislim, ako gledate evropsku agendu, sve te primopredajne stanice i svi ti gasovodi se nalaze na evropskoj agendi i uslov su, između ostalog, za otvaranje klastera 3. Između ostalog, te primopredajne stanice su uslov za otvaranje tržišta. Sve to traži Evropa", naveo je on.

Bajatović je kazao i da Srbijagas investicione kredite finansira sama, ali da je neophodna garacija države da će projekat biti završen.

"Zašto smo išli na komercijalne kredite? I to morate da razumete. Do skoro nije bilo kreditiranja za gas, za gasnu infrastrukturu, ni od Svetske banke, ni od EBRD-a. Šta hoćete? Kritikujete da dođu Kinezi. Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4 odsto, na sedam godina. Nađite te kamatne stope u Evropi da vidimo da li je to bolje ili lošije", rekao je Bajatović opoziciji.

Kako je rekao, suštinski se finansira iz portfolija banaka koje rade na srpskom tržištu.

"Sve su naše banke visoko likvidne i spremne da sarađuju i sa Vladom i sa Srbijagasom. Evo, sad se razrađuje novi projekat, za novi veliki gasovod, 10 milijardi godišnje transporta, i znate ko će ga finansirati?Svetska banka. Ali do juče finansiranje od međunarodnih institucija ili bilo koje finansijske institucije iz Evrope za gasne projekte nije bilo. Što to sad rade? Pa hoće i oni gasne elektrane, hoće i oni da utiču na diversifikaciju, oni čak hoće da eliminišu ruski gas, što mi nećemo", rekao je, između ostalog, Bajatović.

Pozvao je opoziciju da gleda širu sliku i da imaju u vidu da projekti moraju da se završe, ne zato što je to evropska agenda, već naša potreba.

"I ako želimo da imamo normalne cene gasa, i ako želimo da imamo energetsku bezbednost, gospodo, pa mi moramo da izgradimo te kapacitete. To da li ću da uberem neki politički poen, ja to i ne reklamiram. Ja vas molim da Srbijagas ne reklamirate kao preduzeće koje nema tekuću likvidnost", rekao je Bajatović.

Poslanica Srbija centra Verica Milanović rekla je da ta poslanička grupa predlaže da se briše član koji predviđa da Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad po osnovu ugovorom odobrenog kredita Poštanskoj štedionici, a u iznosu koji ne može biti veći od 20 miliona evra.

"Srbija godinama unazad na stotine miliona evra duga Srbijagasa transformiše u direktan javni dug, javni dug koji otplaćuju svi građani Srbije. U prethodnom periodu imali smo priliku da vidimo da Srbijagas nije mogao da otplaćuje kredite koje je već uzeo od banaka, te je država bila prinuđena da preuzme dug na sebe kako ne bi došlo do bankrota ovog preduzeća", rekla je Milanović.

Ona je tvrdila da su u periodu od 2015. godine preuzeta dugovanja oko milijardu evra Srbijagasa i pretvorila su se u javni dug. 2019. godine oko 234 miliona evra.

Deo današnje rasprave u Narodnoj skupštini protekao je u polemici pozicije i opozicije povodom predloga zakona o davanju državnih garancija za kredite javnog preduzeća "Srbijagas" kod komercijalnih banaka.

Opozicioni poslanici su upozoravali na visoke kamatne stope i prebacivanje finansijskog rizika na teret građana, a predstavnici vladajuće većine su odbacili optužbe i ukazivali na stabilnost u budžetu.

Narodni poslanik SNS Dragan Nikolić izjavio je da je opozicija tokom današnje rasprave pokazala da se protivi projektima koji imaju presudan značaj za jug Srbije, a posebno za Pčinjski okrug i Vranje.

Nikolić je izrazio negodovanje zbog predloga opozicionih poslanika koji traže brisanje članova zakona, ocenivši da se time blokira razvoj zemlje.

"Sablažnjen sam, zbunjen i konsterniran da bilo ko od narodnih poslanika ko želi dobro ovoj Republici traži da prestane investiranje i razvoj svih delova Srbije", poručio je Nikolić.

Govoreći o značaju gasovoda za jug zemlje, Nikolić je istakao da premrežavanje gasovodom do Zlatibora, Pčinjskog okruga i bugarske granice stvara "ekonomski krvotok" koji će omogućiti dopremanje najjeftinijeg gasa na svetu.

Dodao je da su predložena zakonska rešenja podržali Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, te da Srbija, zahvaljujući "prepunom budžetu", ima pun kredibilitet da pruži potrebne garancije preduzeću Srbijagas.

Nikolić je naglasio da dolazak jeftinog energenta garantuje opstanak i podizanje lokalnih fabrika "Jumko" i "Simpo", dodajući da su u toku "veoma ozbiljni i temeljni pregovori sa kineskim partnerima" koji bi preuzeli ove kompanije.

"Cilj ove politike, koju uspešno vodi predsednik Aleksandar Vučić na sve četiri strane sveta, jeste da Vranje i Pčinjski okrug postignu standarde kakvi su ostvareni u Boru i Smederevu, kako bi mladi ljudi ostali u svojim rodnim mestima", rekao je Nikolić.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić tvrdila je da vladajuća koalicija ovim zakonskim rešenjem dodatno zadužuje građane Srbije za 5,7 milijardi evra.

Ona je navela da konkretan predlog predviđa garancije za ukupno 125 miliona evra kredita - i to 25 miliona kod banke Inteza, 50 miliona kod Unikredita i 50 miliona kod OTP banke, uz pripadajuće kamate.

Rokvić je tvrdila i da država daje bezuslovnu garanciju bez prigovora, kojom na prvi poziv obećava bankama da će platiti dug Srbijagasa ako to preduzeće ne učini čime se, kako je rekla, građani pretvaraju u krajnje dužnike bez uvida u realnu cenu projekta i proceduru izbora banaka.

Upitala je zašto se krediti uzimaju od domaćih banaka po kamatnim stopama koje idu i do 4,78 odsto godišnje, umesto od evropskih institucija gde su stope znatno niže.

I poslanik poslaničke grupe "Srbija Centar - Srce" Slobodan Petrović takođe je kritikovao povećanje iznosa kredita za koje garantuje država tvrdeći da proračuni nisu od starta urađeni kako treba i da praksa pokazuje da na kraju te dugove često vraćaju građani umesto samog preduzeća.