Evropska komisija razmatra novo pooštravanje migrantske politike EU, uključujući privremenu suspenziju prava na azil u situacijama masovnog priliva, jačanje Fronteksa i finansiranje centara za povratak migranata u trećim zemljama, prenosi Beta.
Na promene dodatno utiču događaji iz kraja jula, kada je u špansku eksklavu Seutu iz Maroka za jedan dan ušlo oko 80.000 ljudi. Iako su neregularni prelasci granica EU i broj zahteva za azil od 2023. značajno smanjeni, u Briselu se razmatraju mere za jačanje kontrole granica i efikasniji povratak migranata.
Jedna od opcija je privremena suspenzija prava na azil u slučaju naglog i masovnog dolaska migranata. Time bi državama članicama bilo omogućeno da ne obrađuju zahteve osoba koje su nelegalno ušle u EU tokom takvih kriznih situacija. Prema sadašnjim pravilima, strani državljani u zemljama EU mogu da zatraže azil bez obzira na način ulaska, a svaki zahtev se razmatra pojedinačno.
Druga mogućnost je proširenje nadležnosti Fronteksa. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen obećala je 2024. godine utrostručenje broja službenika te agencije, na 30.000. Reforma njenog mandata očekuje se do kraja godine, a mogla bi da obuhvati veće učešće u povratku migranata, saradnju sa trećim zemljama i nadzor granica.
Fronteks bi prema jednom od predloga mogao da učestvuje i u deportaciji migranata u treće zemlje koje nisu njihove matične države. Takva mogućnost predviđena je novom uredbom o vraćanju, koja bi trebalo formalno da bude usvojena na jesen.
Posebno se razmatra finansiranje centara za povratak migranata. Postojeća pravila državama članicama omogućavaju da sa trećim zemljama dogovaraju takozvana čvorišta za povratak, ali njihovo finansiranje trenutno nije predviđeno iz budžeta EU. Troškove bi, prema važećim pravilima, snosile nacionalne vlade.
Novim propisima mogla bi da bude uvedena mogućnost finansiranja takvih centara iz budžeta EU. Evropska komisija je za upravljanje migracijama u periodu od 2028. do 2034. predložila ukupno 74 milijarde evra, a pet članica već je napredovalo u pregovorima sa partnerskim zemljama.
Sva tri predloga imaju podršku Evropske narodne partije, najveće političke grupe u Evropskom parlamentu, što bi moglo da olakša njihovo usvajanje. Očekuje se, međutim, snažan otpor nevladinih organizacija, civilnog društva i levih političkih grupa.
Evroposlanica Zelenih Melisa Kamara ocenila je da bi nastavak politike u istom smeru bio "strašna greška".
Dodaj komentar