Hurelbrink: Studentski pokret bi reformama mogao da približi Srbiju Evropskoj uniji
Šef kancelarije nemačke Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Peter Hurelbrink ocenio je da studentski pokret u Srbiji, iako se ne izjašnjava jasno o spoljnoj politici, reformama kojima teži može znatno da približi zemlju Evropskoj uniji.
Hurelbrink je u razgovoru za današnji žurnal za Međunarodnu politiku i društvo (IPG) rekao da je studentskom pokretu bilo mudro što je izbegavao teške teme poput Kosova, Rusije i, kako je naveo, istorijskih laži režima Aleksandra Vučića. Dodao je da mu se iz ostatka Evrope zamera što nije zauzeo čvrst stav o ideološkim i spoljnopolitičkim pitanjima, ali je ocenio da je pokret zbog borbe protiv režima morao da odredi drugačije prioritete.
Prema njegovim rečima, mediji pod kontrolom vlasti su na račun studenata širili laži, uvrede i pretnje, iako se pokret nije jedinstveno izjasnio ni o temama poput Kosova. Smatra i da će posle eventualne izborne pobede morati da budu otvorena i razjašnjena pitanja oko kojih u pokretu sada nema jedinstva, što bi moglo da dovede do razmimoilaženja i konflikata.
Hurelbrink je naveo da bi i otcepljenja bila moguća, ali je ocenio da bi to, ako iz istog pokreta na narednim izborima nastupe različite partije ili savezi, pa i jedni protiv drugih, značilo da je ostvaren važan cilj pokreta. On je pritom podsetio da vodi regionalnu kancelariju Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru.
Govoreći o odnosu Srbije i Evropske unije, Hurelbrink je izrazio sumnju u tvrdnje da je vlast Aleksandra Vučića u spoljnoj politici zaista održavala bliske veze sa EU, osim kada su u pitanju ekonomski interesi. Rekao je i da je takozvani proces pristupanja Uniji godinama samo predstava, uz ocenu da Vučić nikada nije želeo da Srbiju uvede u EU, dok ni sama Unija, prema njegovim rečima, nije imala nameru da takvu Srbiju primi u članstvo.
Hurelbrink je dodao da studentski pokret motivaciju ne crpi iz eventualnog članstva u EU, niti iz orijentacije prema Rusiji ili Kini, već iz namere da zemlju menja iznutra i oslobodi je, kako je rekao, autokratske kleptokratije. Upravo zato, smatra on, pokret može veoma tesno da se približi Evropskoj uniji, jer temeljnim reformama gradi kredibilitet i poverenje koje su obe strane u procesu pristupanja izgubile.
Na pitanje o dosadašnjem odnosu Nemačke i EU prema Vučiću, Hurelbrink je rekao da su igrale na tu kartu i da su se prema, kako je naveo, najvećem i najagresivnijem destabilizatoru na Zapadnom Balkanu odnosile kao prema navodnom faktoru stabilnosti. Po njegovoj oceni, time su otežale i promenu režima, a EU je prećutno tolerisala Vučićev autokratski stil vladanja i politiku balansiranja između Unije, Rusije, Kine i drugih država.
On je poručio da EU sada ima priliku da povrati izgubljeni kredibilitet i snagu transformacije, uz ocenu da bi otpor i prepreke s kojima će se nova vlast suočavati mogli da joj otvore novu šansu za drugačiji odnos sa Srbijom. Hurelbrink je na kraju rekao da je studentski pokret pobedio na izborima sa temama i vrednostima na koje se poziva i Evropska unija, zbog čega bi, kako je ocenio, EU sada trebalo da se ponudi kao partner i pokrovitelj.
