Bundestag proširio ovlašćenja nemačkih obaveštajnih službi
Nemački Bundestag usvojio je reformu zakona o obaveštajnim službama kojom se proširuju ovlašćenja za borbu protiv špijunaže, terorizma i sabotaža, uključujući mogućnost tajnog ulaska u stanove i onesposobljavanja serverske infrastrukture hakerskih grupa.
Za predlog je glasalo 309 poslanika, 190 je bilo protiv, a 71 uzdržan, prenosi Špigel. Novim rešenjima Savezna obaveštajna služba (BND) i Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) dobijaju dodatna ovlašćenja u nadzoru telekomunikacija i upoređivanju biometrijskih podataka.
BfV ubuduće, pod određenim uslovima, neće biti ograničena samo na prikupljanje informacija i nadzor pojedinaca, već će moći i tajno da ulazi u privatne stanove i preduzima mere radi pronalaženja i uklanjanja eksploziva i oružja. Ovlašćenja za hapšenja i pretres uz prisustvo javnosti i dalje ostaju u nadležnosti policije.
BND, koji je zadužen za obaveštajne aktivnosti u inostranstvu, dobija operativna ovlašćenja za konkretne akcije, među kojima je i mogućnost da u inostranstvu onesposobljava servere koje koriste hakerske grupe povezane sa stranim državama. Zakon predviđa i formiranje posebnog tela sastavljenog od bivših sudija, koje će unapred proveravati zakonitost određenih mera obaveštajnih službi.
Reformu su pokrenule vladajuće stranke CDU, CSU i SPD, a obrazložena je pogoršanom bezbednosnom situacijom i pojačanim aktivnostima stranih obaveštajnih službi, pre svega Rusije, Kine i Irana, navodi Špigel. Cilj izmena je i da se smanji zavisnost Nemačke od obaveštajnih podataka koje dobija od partnerskih država.
Opozicija tvrdi da reforma ukida razdvajanje nadležnosti policije i obaveštajnih službi, dok je ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint ocenio da je reč o „reformi veka“. On je poručio da su obaveštajne službe do sada radile bez stvarnih ovlašćenja i odbacio optužbe da se stvara nova „tajna policija“, nazvavši ih besmislenim i istorijski neodgovornim.
