CEP: EU mora da povrati poverenje u Srbiji posle podrške Vučiću
Briselski Centar za evropsku politiku (CEP) ocenjuje da Evropska unija, posle dugogodišnje podrške Aleksandru Vučiću, sada mora da obnovi poverenje među građanima Srbije i pomogne jačanje demokratije i vladavine prava nakon izborne pobede Studentske liste.
U analizi se navodi da mnogi u Srbiji i dalje budućnost vide u približavanju Uniji, uprkos velikom razočaranju zbog toga što je EU, kako se ističe, žmurila na autokratsku vlast Aleksandra Vučića. CEP smatra da je pred Studentskom listom težak zadatak da izbornu pobedu pretvori u trajnu promenu institucija i da razgradi klijentelističke veze, a da pri tome jednu partijsku kontrolu ne zameni drugom.
Briselski institut navodi i da su Ursula fon der Lajen i Antonio Košta pokazali spremnost da podrže neophodne reforme u Srbiji, ali dodaje da EU, pošto je dugo smatrana saveznikom Vučića, mora ponovo da izgradi poverenje u javnosti. Pored tehničke pomoći, CEP smatra da je potrebna i simbolična podrška, uz ocenu da bi predsednica Evropske komisije trebalo da poseti Srbiju kada u Beogradu bude formirana vlada.
U analizi se podseća da je Vučić godinama balansirao između Moskve i Brisela, održavajući bliske veze s Vladimirom Putinom i istovremeno dobijajući podršku pojedinih lidera EU, koji su, prema oceni CEP-a, prednost davali saradnji zasnovanoj na praktičnim interesima i stabilnosti u odnosu na stanje demokratije. Navodi se i da je Vučić imao podršku visokih predstavnika EU, posebno iz Evropske narodne partije, čiji je SNS i dalje pridruženi član.
CEP podseća i da je 2021. Srbija već bila ocenjena kao „izborna autokratija“, a da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tada pohvalila Vučića za napredak u temeljnim reformama. U analizi se zaključuje da su saradnja EU s Vučićem i stavovi Unije o pojedinim pitanjima, poput rudarenja litijuma, pojačali nezadovoljstvo u Srbiji, uključujući i deo tradicionalno proevropske javnosti, kao i proteste.
Briselski centar ocenjuje da je Srbija od dolaska SNS na vlast ušla u spiralu urušavanja demokratije i da je 2014. prešla iz liberalne demokratije u izbornu autokratiju. U tekstu se navodi da je SNS razvila klijentelističku mrežu, učvrstila kontrolu nad bezbednosnim sektorom, pooštrila nadzor nad pravosuđem i medijima, pojačala politizaciju državne uprave i koncentrisala vlast u Vučiću, čime je, kako se ocenjuje, stvorena duboko zarobljena država.
