Dejan Šoškić: Rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić ocenio je da bi rešenje za Naftnu industriju Srbije, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, trebalo tražiti u pregovorima sa ruskim partnerima, a ne u nacionalizaciji. Za RTS je rekao da Srbija ima tri opcije - pravo preče kupovine, direktne pregovore o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju, ali da prve dve mogućnosti smatra daleko boljim rešenjem.
Šoškić je naveo da pravo preče kupovine i razgovori sa ruskom stranom imaju smisla zbog, kako je rekao, bitno promenjenih geopolitičkih i poslovnih okolnosti u odnosu na vreme kada su ruski partneri postali vlasnici NIS-a. Dodao je da ne zagovara nacionalizaciju i ocenio da bi takav potez bio loša poruka ne samo prema ruskom partneru, već i prema stranim investitorima.
Prema njegovim rečima, Srbija ne bi trebalo da stvara utisak zemlje koja poseže za drastičnim merama pre nego što iscrpi sve mogućnosti dogovora. Kritikujući dosadašnji pristup državnih organa, Šoškić je rekao da Srbija nije bila dovoljno aktivna i da nije otvorila pitanje NIS-a na vreme.
Govoreći o američkim sankcijama, ocenio je da je potrebno pronaći rešenje u dogovoru sa američkom administracijom kako poslovanje kompanije ne bi bilo ugroženo. Objasnio je da SAD koriste uticaj na međunarodne platne tokove i finansijske institucije, pa je, kako je naveo, neophodno dogovoriti modalitet koji neće ugroziti rad NIS-a.
Šoškić je podsetio da je cilj američkih sankcija povlačenje ruskog vlasništva iz NIS-a i da su zbog toga više puta odobravani privremeni rokovi za pronalaženje rešenja. Smatra i da je Srbija znatno ranije trebalo da razgovara sa ruskim partnerima o budućnosti kompanije, posebno od 2022. godine, kada su Zapadom počele šire sankcije ruskim preduzećima.
Govoreći i o pregovorima o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i ograničenjima Evropske unije, Šoškić je ocenio da Srbija treba da traži rešenje koje je najpovoljnije za njene ekonomske interese. Dodao je da evropske zemlje i dalje uvoze određene količine ruskih energenata, uključujući tečni prirodni gas, te da Srbija mora da razvija alternativne pravce snabdevanja kako ne bi zavisila od jednog dobavljača.
