Evroposlanici osporavaju plan da Fronteks dobije ulogu u praćenju sadržaja na mrežama
Plan Evropske komisije da Fronteksu proširi ovlašćenja i omogući nadzor društvenih mreža naišao je na oštre kritike evroposlanika i organizacija civilnog društva, koji upozoravaju da bi takav mandat ugrozio slobodu govora u EU.
Komisija je početkom nedelje predstavila veliku reorganizaciju agencije za granice, kojom bi Fronteks dobio eksplicitno pravo da prati onlajn sadržaje koji, po proceni agencije, pomažu ili ohrabruju ilegalne prelaze granice Evropske unije. Prema predlogu, agencija bi formirala unutrašnju jedinicu za praćenje društvenih mreža i platformama prosleđivala sadržaj za koji smatra da olakšava nelegalan ulazak u EU.
Italijanski evroposlanik Brando Benifej iz grupe socijaldemokrata ocenio je za Politiko da je legitimno uklanjati sadržaje povezane s krijumčarenjem ljudi, ali da predloženi mandat ide predaleko jer stavlja govor na internetu pod nadzor granične službe. On je podsetio i da je 2019. poništen tender za nadzor sa sličnim ovlašćenjima zbog kritika da zadire u privatnost.
Benifej je dodao da Komisija sada predlaže preuzimanje invazivnog onlajn praćenja kakvo sprovodi američka Služba za imigraciju i carine (ICE). U isto vreme, Brisel već ima više mehanizama za razmenu informacija između civilnog društva, platformi i vlasti kada je reč o dezinformacijama ili ilegalnom sadržaju, uključujući sistem za brze odgovore u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA).
Fronteks bi, prema planu, zatražio status „pouzdanog prijavljivača” u okviru DSA, što bi omogućilo da sadržaj koji agencija prijavi ima prioritet u obradi. Jan Penfrat iz organizacije EDRi upozorio je da taj program nikada nije bio zamišljen tako da policiji omogući zaobilaženje propisane pravne procedure prilikom procene zakonitosti sadržaja na internetu.
Skeptičan stav ima i poljski desničarski evroposlanik Pjotr Miler, koji je rekao da mandat Fronteksa mora biti precizan i usmeren na kriminalne mreže. Po njegovim rečima, agencija treba da se bavi krijumčarima i trgovcima ljudima, a ne stavovima ljudi o migracijama. S druge strane, irska evroposlanica Regina Doerti ocenila je da je Fronteksu potreban alat za odgovor na rastuće pretnje na evropskim granicama, ali je naglasila da je ključno precizno definisati pravni okvir i odgovornost platformi za ilegalni sadržaj.
Austrijski evroposlanik Andreas Švab poručio je da društvene mreže postaju sve veći razlog za zabrinutost, ali da EU ne treba da uvodi previše novih alata, već da koristi postojeće mehanizme iz DSA. Bivši direktor Fronteksa i evroposlanik Fabris Leđeri iz francuskog Nacionalnog okupljanja otišao je najdalje, tvrdeći da je reč o pokušaju cenzurisanja slobode govora u Evropi.
Reforma Fronteksa dolazi u trenutku kada Komisija želi da udvostruči budžet agencije za period 2028-2034. i značajno proširi njena ovlašćenja za deportaciju. Komisija nije odgovorila na upite Politika o Fronteksovoj ekspertizi za nadzor sadržaja na mrežama.
