Evropska komisija: Srbija bez napretka u pravosuđu, politički pritisci sve jači

Evropska komisija ocenila je da u Srbiji nije zabeležen napredak u reformi pravosuđa, uz upozorenje da su sudstvo i tužilaštvo i dalje pod snažnim političkim i institucionalnim pritiskom. Procena je objavljena u izveštaju o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji, koji obuhvata period od 1. septembra prošle do 1. septembra ove godine.

U dokumentu se navodi da je Srbija u oblasti pravosuđa između izvesne i umerene pripremljenosti, ali da tokom posmatranog perioda nije ostvarila nikakav pomak. Komisija posebno ukazuje na to da su se politički pritisci na sudstvo i tužilaštvo znatno pojačali i da bi im se morali suprotstaviti i najviši državni organi i krovna pravosudna tela.

Brisel takođe ističe da Srbija tek treba da pokaže iskrenu posvećenost istragama i suđenjima za ratne zločine, kao i da imenuje glavnog javnog tužioca za ratne zločine. U izveštaju se kaže i da i dalje postoji zabrinutost zbog autonomije javnog tužilaštva.

Evropska komisija konstatuje i da u celom pravosudnom sistemu i dalje nije uvedeno automatizovano vođenje predmeta, iako je taj posao završen u tužilaštvima. Pored toga, ostao je nepopunjen značajan broj sudijskih i tužilačkih mesta, uključujući i izbor preostalih sudija Ustavnog suda.

Posebno se navodi da je Skupština Srbije u januaru po hitnom postupku izmenila više pravosudnih zakona bez transparentnog i inkluzivnog procesa, a da je Venecijanska komisija naknadno utvrdila da su tim izmenama uklonjene određene garancije autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva. U maju i junu vlasti su usvojile dodatne amandmane i druge mere koje je Venecijanska komisija ocenila kao ispunjenje većeg dela preporuka, ali su dve preporuke ostale delimično neispunjene.

Reč je o strukturnoj reformi koja bi trebalo da unapredi operativnu autonomiju Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, kao i o analizi reorganizacije pravosudne i tužilačke mreže. Komisija navodi i da nisu ispunjene prošlogodišnje preporuke o sprovođenju njenih sugestija u vezi sa zakonima o pravosuđu i tužilaštvu, imenovanjem sudija i tužilaca u skladu sa zakonom i, pre svega, popunjavanjem upražnjenih mesta u Ustavnom sudu.

U izveštaju se Srbija poziva i da smanji mešanje politike u rad pravosuđa i tužilaštva, kao i da Vrhovni savet sudstva, Vrhovni savet tužilaštva, Vlada i Skupština aktivnije štite nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva od spoljnog uticaja. Takođe se preporučuje uvođenje sistema za uniformno i centralizovano vođenje predmeta, kao i veća efikasnost kroz smanjenje zaostalih predmeta, kraće trajanje postupaka i primenu strategije za ljudske resurse i informacione tehnologije.