Evropska komisija sutra objavljuje mape puta za četiri najnaprednija kandidata za EU

Evropska komisija će sutra predstaviti Paket proširenja, u okviru kojeg će prvi put biti objavljene mape puta za završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom, četiri najnaprednija kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstaviće članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta izveštaj o napretku 10 kandidata i potencijalnih kandidata u sprovođenju reformi povezanih sa evrointegracijama. Za četiri vodeće zemlje, uz redovan izveštaj o napretku, biće pripremljena i mapa puta sa ciljevima, rokovima i koracima ka očekivanom članstvu.

Prema nacrtu dokumenta u koji je uvid imao nemački servis Tejbl.brifs, Crna Gora je na putu da pregovore završi do kraja godine. U istom dokumentu navodi se da su Albanija i Moldavija mogle da budu spremne za članstvo krajem 2027. ili početkom 2028. godine, dok je za Ukrajinu predviđen kraj 2029. godine.

U slučaju Crne Gore, Komisija ocenjuje da je ostvarila značajan napredak u pripremama za pristupanje i da je ispunila kriterijume u svim poglavljima. Posebno se izdvajaju rezultati u jačanju osnovnog institucionalnog okvira, vladavini prava, ekonomskom upravljanju i reformi javne uprave, kao i usvajanje ustavnih amandmana kojima se jača nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta.

Za Albaniju se navodi da je otvorila sve pregovaračke klastere i da je za nešto više od godinu dana ispunila prelazna merila za klaster 1. Ipak, u nacrtu se ističe da mora da održi tempo reformi, uz upozorenje da politička polarizacija, slab parlamentarni nadzor i preterana upotreba ubrzanih zakonodavnih procedura i dalje utiču na kvalitet demokratskog upravljanja.

Evropska komisija u izveštaju o Moldaviji hvali dosledno sprovođenje reformi i spremnost da nastavi put ka EU uprkos spoljnim pritiscima, dok za Ukrajinu navodi da je nastavila reforme, iako sporijim tempom. U dokumentu se ističe i njen doprinos Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i postepeno uključivanje ukrajinske odbrambene industrije u evropsku bazu, što je ocenjeno kao interes cele Evrope.

Kada je reč o ostalim zemljama obuhvaćenim Paketom proširenja, u BiH, Gruziji, Srbiji i Turskoj ocenjuje se da postoji veliki rizik od zarobljene države. U Srbiji je, prema nacrtu, zabeležen pojačan pritisak na pravosuđe, dok se za Severnu Makedoniju i Kosovo navodi političko mešanje i uticaj interesnih grupa na sudove i tužilaštva. Na Kosovu i u BiH rad izvršne i zakonodavne vlasti otežan je zbog političke fragmentisanosti, ali je kao pozitivan pomak istaknuto potpuno usklađivanje Kosova sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Severna Makedonija još nije usvojila ustavne amandmane potrebne za otvaranje klastera 1, ali je nastavila sprovođenje reformi u okviru plana rasta. U Gruziji i Turskoj, prema nacrtu dokumenta, nastavljeno je razgrađivanje institucionalnih zaštitnih mehanizama.

Za Crnu Goru će sutrašnji Paket proširenja verovatno biti poslednji redovan izveštaj o napretku, a naredne godine Evropska komisija planira izveštaj o praćenju. Nakon završetka pristupnih pregovora, predviđen je i mehanizam za nadzor kako bi se osiguralo da preostale reforme budu sprovedene do trenutka pristupanja. Komisija planira i da Crnoj Gori, nakon okončanja pregovora do zvaničnog ulaska u EU, dodeli status aktivnog posmatrača u većini radnih grupa Saveta, kao i u stručnim grupama i odborima.