Francuska televizija Frans 24 ocenila je da je posle nedeljnih parlamentarnih izbora u Srbiji još rano zaključiti da li će Beograd zaista prekinuti dosadašnje veze s Moskvom, iako pobedu Studentske liste vidi kao promenu koju će Kremlj teško moći da zanemari. U analizi se navodi da je poraz koalicije Aleksandra Vučića Rusiji oduzeo još jednog otvorenog saveznika u Evropi, ali i da posledice tog ishoda ne treba precenjivati.
Frans 24 podseća da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov dan posle izbora rekao da Moskva „duboko ceni doprinos“ koji je Vučić dao razvoju bilateralnih odnosa. U tekstu se navodi i da je Vučić često isticao bliske veze s Vladimirom Putinom, koga je nazvao „pravim prijateljem“, kao i da je odbijao da podrži evropske sankcije protiv Rusije.
Sagovornici koje je citirala francuska televizija ocenjuju da je Vučić Moskvi godinama bio predvidiv partner, ali ne i bezrezervno pouzdan. Ana Jović-Lazić, direktorka Centra za evroazijske studije na Univerzitetu u Beogradu, rekla je da je ruskom rukovodstvu služio i tako što je stvarao sliku da Rusija nije potpuno izolovana u Evropi. Vuk Vuksanović sa Kings koledža u Londonu naveo je da je Srbija za Kremlj imala i širu ulogu na Balkanu, dok je Branislav Radeljić ocenio da je Moskva koristila bliske veze sa srpskim rukovodstvom da bi iritirala Evropsku uniju i suprotstavila se njenoj integraciji regiona.
U analizi se navodi i da bi izborni poraz Vučića, po toj logici, mogao da ostavi samo Slovačku i premijera Roberta Fica kao preostalu snažniju političku tačku oslonca Moskve u evropskom prostoru. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da proruski uticaj u Srbiji nije zavisio samo od Vučića, već i od saradnje dve zemlje u energetici, ruskog stava o Kosovu i istorijski pozitivnog odnosa dela javnosti prema Moskvi.
Frans 24 prenosi i da bi svaka nova većina u Skupštini Srbije koja bi želela da se udalji od Rusije nailazila na ograničenja na koja ne može potpuno da utiče. Nebojša Vladisavljević sa Univerziteta u Beogradu ocenio je da lista koju je podržao Studentski pokret obuhvata širok ideološki spektar, od proevropskih liberala do konzervativaca koji zagovaraju bliže veze s Rusijom i Kinom, zbog čega pitanje odnosa prema Moskvi može da testira njihovo jedinstvo.
Ipak, deo analitičara smatra da bi se dugoročna ravnoteža mogla pomeriti prema Evropi. Vladisavljević je rekao da bi do postepenog udaljavanja od Rusije moglo da dođe zbog vrednosti na kojima se studentski pokret zasniva, poput vladavine prava i borbe protiv korupcije, dok Branislav Radeljić smatra da je to prilika koju bi Evropska unija trebalo da iskoristi. Erik Gordi je ocenio da Brisel mora više da se angažuje, jer, kako je rekao, evropski zvaničnici godinama zauzimaju pomirljiv stav prema Vučiću.
Frans 24 na kraju prenosi i stav da Moskva i dalje ostaje u igri: Dmitrij Peskov je u ponedeljak poručio da je Rusija spremna da učini sve što je u njenoj moći kako bi konstruktivno sarađivala sa novim srpskim vlastima.
