Kopman: Još nije odlučeno o isplati preostalih tranši Srbiji iz Plana rasta

U Briselu je danas saopšteno da se i dalje razmatra isplata preostale tri tranše Srbiji iz Plana rasta, dok je iz tog mehanizma do sada isplaćeno ukupno 168 miliona evra, rekao je generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman.

On je naveo da je od tog iznosa 111 miliona evra isplaćeno kroz pretfinansiranje, a oko 57 miliona evra kroz prvu tranšu. Kopman je o tome govorio na zajedničkoj sednici Odbora za spoljne poslove i Odbora za budžet Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje izvestioca za Srbiju Tonina Picule o situaciji u zemlji posle nedavnih izbora i o tome kako će Evropska komisija procenjivati napredak Srbije.

Kopman je poručio da treba razlikovati uslove koji se odnose na postojeće tranše, koje su trenutno predmet detaljne procene, od dodatnih uslova. Istakao je i da je situacija u Srbiji specifična zbog promene političkog pejzaža, kao i da je moguće da novi partner zatraži ili predloži reviziju reformske agende, ali da je za takav korak još rano govoriti. Dodao je da su ključna pitanja na koja je novo rukovodstvo usmereno vladavina prava i demokratija.

Govoreći o Mehanizmu za reforme i rast, Kopman je rekao da je početak primene bio sporiji, ali da se sprovođenje reformi sada ubrzava. Prema njegovim rečima, u prva četiri izveštajna perioda, do leta ove godine, dostignuta je stopa sprovođenja od 63 odsto.

On je ocenio da je reč o veoma zahtevnom instrumentu u poređenju sa prethodnim modelima finansiranja, zbog čega nije iznenađujuće što je u prvoj polovini prošle godine napredak u celom regionu bio sporiji. Ipak, smatra da je još rano za konačne zaključke, jer do isteka okvira ostaje još godinu dana, ali i da nastavak sadašnjeg tempa može biti dobra osnova za naredni Višegodišnji finansijski okvir.

Kopman je naveo da su Crna Gora i Albanija blizu 90 odsto sprovođenja, da je Severna Makedonija, posle sporijeg početka, ubrzala tempo i sada je na više od 50 odsto, dok je Srbija dostigla oko 42 odsto sprovođenja, uz napomenu da radi i na drugim koracima. Zaključio je da su reforme u zemljama kandidatima znatno složenije nego u državama članicama, jer podrazumevaju pripreme za pristupanje, uključujući duboke promene pravosudnog sistema, pravila o državnoj pomoći i uspostavljanje nezavisnih tela za praćenje slobode medija.