Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut poručio je danas u Miločeru, na Samitu Berlinskog procesa, da Srbija ostaje posvećena sprovođenju reformi u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i postepenom uključivanju u jedinstveno tržište Evropske unije, što Beograd vidi kao važan korak ka punopravnom članstvu i svoj strateški cilj.
Macut je na panelu „Region u pokretu: Zapadni Balkan oblikuje zajedničku budućnost Evrope“ ocenio da je regionalna stabilnost suštinska potreba, a ne samo politički cilj, i poručio da je stabilan i povezan Zapadni Balkan sastavni deo bezbedne i snažne Evrope. Izrazio je očekivanje da će zemlje regiona i članice EU nastaviti da neguju međusobno razumevanje, strpljenje i konstruktivnu saradnju.
Govoreći o atmosferi pred samit, Macut je rekao da ne želi da odgovara na, kako je naveo, neosnovane i neprimerene optužbe predstavnika privremenih institucija u Prištini, ističući da za to postoje drugo vreme i mesto. Dodao je i da se ovakvi skupovi zloupotrebljavaju, čime se, prema njegovim rečima, pokazuje nepoštovanje njihove svrhe i značaja.
On je ocenio da je Berlinski proces važan okvir za inkluzivnu regionalnu saradnju, u kojem se zajedničke inicijative pretvaraju u konkretne projekte i sporazume koji jačaju poverenje i dobrosusedske odnose. Ukazao je da taj proces treba da zadrži svoju izvornu prirodu, dok otvorena politička pitanja u regionu, kako je naveo, imaju posebne okvire za rešavanje koje ne treba mešati.
Macut je dodao da socioekonomsko približavanje regiona Evropskoj uniji predstavlja vrednost evropskih integracija koju građani neposredno osećaju kroz svakodnevni život. Kao primere je naveo zajedničko regionalno tržište, Zelene koridore, smanjenje troškova rominga i pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima, uz pozdrav početku pregovora o uključivanju regiona u režim „Roming kao kod kuće“.
Na otvaranju samita nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da su napredak i pristupanje Evropskoj uniji mogući, ali da promene moraju da počnu unutar zemalja kandidata i da zavise od njihovih zasluga, pri čemu je ocenio da je EU ispunila svoj deo. Podsetio je da je do sada održano 12 sastanaka Berlinskog procesa širom Zapadnog Balkana, što je najviše u istoriji tog procesa.
Merc je naveo da je tokom prethodnih 12 godina ostvaren napredak u mobilnosti radne snage, investicijama, turizmu, zelenoj agendi i digitalnim uslugama, a da je regionalna saradnja važna i zbog privlačenja investitora i pripreme za funkcionisanje u okviru jedinstvenog tržišta EU. Dodao je da retorika koja izaziva podele i sve veća polarizacija neće dovesti do bezbednije, slobodnije i prosperitetnije Evrope.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Merc je rekao da taj proces trenutno koči sve i apelovao na odgovornost i napredak. Istakao je i da je miran i ekonomski dinamičan Zapadni Balkan od suštinskog značaja za budućnost Evropske unije.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić poručio je da je njegova zemlja tokom predsedavanja stavila zajedničke interese regiona ispred uskih nacionalnih prioriteta. Naglasio je da su za jače regionalno tržište i dublju integraciju sa Evropskom unijom potrebne ekonomske reforme, snažne institucije, poštena tržišna utakmica, kao i ulaganja u veštine, infrastrukturu i čistu energiju.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da su pred zemljama kandidatima za članstvo u EU nedelje i meseci koji će biti odlučujući. Rekla je da je za Crnu Goru važan prelazak ciljne linije u procesu pristupanja, za Srbiju izbori koji se održavaju sledeće nedelje, za Albaniju zadržavanje tempa na evropskom putu, a za Prištinu nastavak usklađenosti sa međunarodnim pravom i vladavinom prava.
Samit u Budvi završava jednogodišnje predsedavanje Crne Gore Berlinskim procesom. Učestvuje i premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, a u delegaciji je i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Nemanja Starović. U fokusu su snažnije ekonomsko povezivanje regiona, konkurentnost, bezbednost i ubrzavanje integracije u Evropsku uniju.
Dodaj komentar