Mali: Javni dug Srbije 43,7 odsto BDP-a, dobra fiskalna politika glavni alat u kriznim vremenima

Mali je istakao da Srbija zahvaljujući fiskalnoj otpornosti ima rezerve od skoro pet milijardi evra na računu i da uvek može brzo da reaguje ukoliko je to potrebno.

"Ako pogledate šta se danas dešava u svetu, posebno u Evropi, ne mislim da govorimo o privremenoj krizi. Govorimo o trajnoj promeni ekonomskog okruženja. Fiskalna politika kao glavni alat koji svaka vlada ima je ključni instrument u rešavanju svih problema koje takva trajna promena ekonomskog okruženja nosi sa sobom", rekao je Mali na panelu "Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja" (Fiscal Policy and Financing of Sustainable Development), u Sava centru.

On tako odgovorio na pitanje da li Evropa ulazi u novu fazu kada bi fiskalna politika trebalo u suštini trajno da se prilagodi nacionalnoj bezbednosti, energetskoj otpornosti, klimatskim promenama, industrijskoj konkurentnosti, sve u isto vreme.

"Budimo samo otvoreni. Govorimo o demografskim promenama. Govorimo o klimatskim promenama. Govorimo o tehnološkim inovacijama, veštačkoj inteligenciji, izazovima koji, znate, idu uz to. Govorimo o geopolitičkim sukobima, različitim ratovima. Govorimo o regionalizaciji, a ne o globalizaciji. Govorimo o energetskoj efikasnosti i investicijama. Znate, čitav niz različitih izazova kojima se treba baviti istovremeno. I kao ministar finansija ne mislim da zapravo govorimo samo o fiskalnoj politici, kao što su deficiti ili odnos javnog duga prema BDP-u ili bilo šta drugo što je važno. Mislim da govorimo o fiskalnoj otpornosti", rekao je Mali.

Poručio je da je fiskalna otpornost instrument koji svaka vlada treba da ima da bi se, kako je rekao, pozabavila svim problemima i izazovima koji su pred nama.

"Ako pogledate, na primer, slučaj Srbije, samo da vas podsetim, 2020. godine, kada se dogodio COVID, bili smo prva zemlja u kontinentalnoj Evropi koja je obezbedila sve četiri vakcine našim građanima besplatno. Dakle, brzo smo reagovali, pokazali otpornost. Istovremeno, podržali smo našu ekonomiju milijardama i milijardama evra, time štedeći, znate, mala preduzeća i zaposlenost. Kada se desio sukob u Ukrajini 2022. godine, ponovo smo reagovali veoma odgovorno i uspeli smo da obezbedimo energetsku bezbednost za celu zemlju, za preduzeća, za poslovne ljude, a takođe i za domaćinstva, čime smo ponovo pokazali koliko smo otporni. I uspeli smo to da uradimo instrumentima koji su nam bili na raspolaganju", istakao je Mali.

On je govoreći o rezervama Srbije rekao da naša zemlja danas ima skoro pet milijardi evra na računu, kao gotovinski deo.

"Ako treba, uvek možemo brzo da reagujemo. Istovremeno, imamo odnos javnog duga i BDP-a od oko 43,7 odsto, a prosek za evrozonu je 88,89 odsto. Dakle, ponovo govorimo o stabilnosti, a ključ je održati makroekonomsku stabilnost, obratiti pažnju na svoje deficite, ali i osigurati da možete koristiti otpornost i fiskalni prostor i instrumente koje imate na raspolaganju da biste se suočili sa svim izazovima. Ključ je da nastavite da rastete, jer, znate, svaka ekonomija mora da raste", istakao je Mali.

Dodao je da je to preduslov za povećanje životnog standarda, za povećanje plata, penzija i svega ostalog što ide uz to.

"Moramo da razmislimo o tome kako da se pozabavimo energetskim potencijalom, energetskom krizom koja je pred nama zbog napretka, zbog veće potražnje za energijom, i ona mora biti zelena u isto vreme. I ponovo, moja poruka svima vama danas je - hajde da razgovaramo ne samo o fiskalnoj stabilnosti, moramo da razgovaramo i o fiskalnoj otpornosti, a to je uloga vlade danas", naglasio je Mali.

Kazao je da treba da se samo zapitamo koja bi bila alternativa u slučaju velike krize.

"Ako se vratimo na 2020, 2022. godinu, onda mislim, vlade, one su morale da reaguju. I kao što verovatno već znate, imamo sporazum sa MMF-om. Imamo ga već 14 godina. A dobra stvar kod Srbije je bila što smo imali dovoljno rezervi, Dakle, u osnovi, gotovina na računu, nizak javni dug u odnosu na BDP, plus pozitivan rast, to nam je omogućilo da reagujemo veoma agresivno Ali bez obzira na to, samo se zapitajte u tom trenutku, kolika bi bila cena nepreduzimanja bilo kakvih akcija", naveo je Mali.

Ukazao je i cene energenata nastavljaju da rastu i da najviše zbog toga trpe mala i srednja preduzeća.

"Kada dođe kriza, kada postoji problem, po mom skromnom mišljenju, jednostavno morate da reagujete, da koristite svoje rezerve, jer dugoročno, verovatno je cena nečinjenja verovatno veća ili nepovratna. I iz te perspektive, mislim da smo uradili odličan posao istovremeno razmišljajući o stabilnosti, održavajući niski odnos javnog duga prema BDP-u, a takođe pokušavajući da doprinesemo rastu, ali pretpostavljam da ćemo o tome kasnije", naveo je Mali.

Na pitanje kako fiskalna pravila i održivost kombinovati u situacijama kada su ekonomiji potrebna velika početna ulaganja na primer u borbi sa klimatskim promenama i da li se onda pomešani signali šalju javnosti i tržištima, Mali je rekao da je to pitanje od milion dolara i da su dve stvari ključne kada se govori o fiskalnim pravilima i fiskalnoj politici uopšte.

"Jedna je odgovornost, a druga je kredibilitet. Odgovornost u smislu usvajanja fiskalnih pravila, koja zatim možete primeniti, ali i kredibilitet u pridržavanju tih fiskalnih pravila i njihovoj primeni na savršen način. Ne bih se složio u vezi sa popuštanjem fiskalnih pravila. Mislim da je nažalost privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo pravilo, i ona su nastavila da se popuštaju dugo vremena, dovodeći tako posebno zapadne ekonomije u poziciju da imaju visok nivo deficita, visok odnos javnog duga prema BDP-u, uz istovremeno veoma niske stope rasta" naveo je Mali.

Kako je rekao, to je jednačina sa tri nepoznate koju je veoma teško rešiti barem na kraći rok.

"Opet u političkom okruženju kada uvek imate stalni pritisak, društvene mreže, različite izbore i drugo čvrsto verujem u fiskalna pravila. Usvojili smo veoma stroga fiskalna pravila, na osnovu smernica MMF-a, i što se nas tiče, zaista pokušavamo da ih se pridržavamo i budemo odgovorni prema građanima Republike Srbije s jedne strane, a s druge strane, gradeći kredibilitet kod investicione zajednice", naglasio je Mali.

Kako je rekao, u trenutku kada je Srbija usvojila ta fiskalna pravila i kada su tržišta videla da ih sprovodimo i pridržavamo ih se, dobili smo investicioni kreditni rejting.

"I ne kažem da je to jedini razlog, samo kažem da je to bio deo slagalice koji smo morali da dodamo ukupnoj slici Srbije kao zemlje sa investicionim kreditnim rejtingom koja zaista ima i vodi veoma odgovornu fiskalnu politiku", rekao je Mali.

Napomenuo je da se ne radi uvek samo o poređenju nivoa deficita već o kvalitetu tih deficita.

"Jer ako ulažete višak novca u tekuću potrošnju, to je problem. Ali ulažete ako ulažete u kapitalne izdatke, ako ulažete u infrastrukturu, ako ulažete u inovacije, ako ulažete u energetsku bezbednost, u klimatske promene, onda je to druga priča. Srbija ulaže 6,7 procenata svog BDP-a u kapitalne izdatke. Prošle godine je bilo 7,4, a pre 12, 13, 14 godina bilo je oko 2,5 ili tri procenta. I dalje, naš deficit nikada ne prelazi tri procenta, što je nivo deficita koji nam omogućava da kontinuirano smanjujemo odnos javnog duga i BDP-a", naveo je Mali.

On je naglasio da je Srbija od kraja Drugog svetskog rata do 2012. godine izgradila 593 kilometra autoputeva, a od 2012. do danas 650 kilometara autoputeva, što su ogromna ulaganja u infrastrukturu.

"Tamo sm o povećali kvalitet infrastrukture, učinili Srbiju atraktivnijom zajedno sa reformama koje sprovodimo, učinili je konkurentnijom. Tamo povećavate priliv stranih direktnih investicija, smanjuje se stopa nezaposlenosti, što omogućava kontinuirani rast. I sve to, naravno, u koordinaciji sa monetarnom politikom", naglasio je Mali.

Otvaranju 21. Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru, koji se održava od 22. do 26. juna, prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kongres će okupiti više od 1.000 učesnika iz oko 80 zemalja uključujući i dobitnike Nobelove nagrade i tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela.

Među ključnim temama 21. Svetskog kongresa ekonomista biće budućnost globalizacije i pitanje da li se taj proces završava ili se nastavlja u novim oblicima.

Posle gotovo 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vraća se u Evropu, a po prvi put će biti organizovan u regionu jugoistočne Evrope.

Među učesnicima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju: Žan Tirol sa Tuluške ekonomske škole, Ester Diflo sa Univerziteta Masačusets i Erik Maskin sa Harvarda.

Tema ovogodišnjeg kongresa je "Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji".

Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.