Marković: Kraći prekid isporuke nafte ne bi trebalo da ugrozi tržište u Srbiji
Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenio je za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da zbog toga ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom u Srbiji. Upozorio je, međutim, da bi duži prekid isporuke nafte mogao da napravi problem, iako NIS raspolaže sopstvenim rezervama, a benzinske stanice za sada imaju dovoljno goriva.
Transport nafte preko Jadranskog naftovoda obustavljen je nakon havarije na hrvatskom delu cevovoda, između Siska i Slavonskog Broda, gde je u petak, prema procenama, isteklo oko 500.000 litara nafte. NIS je, nezvanično saznaje RTS, u stalnom kontaktu sa predstavnicima Janafa i čeka informaciju kada će naftovod biti popravljen i isporuke nastavljene.
Marković je u Jutarnjem programu RTS-a rekao da posledice po domaće tržište zavise od trajanja popravke, ali i da Janaf ostaje glavni pravac snabdevanja Srbije sirovom naftom. Istakao je da nizak vodostaj Dunava otežava dopremanje većih količina rečnim putem, dok i uvoz uglja, koji stiže iz Indonezije preko luke Konstanca, pa baržama u Srbiju, takođe usporava.
Prema njegovim rečima, popravka naftovoda i sanacija zemljišta na mestu izlivanja nafte dva su odvojena posla. Procena je da bi sam kvar mogao da bude otklonjen za pet do deset dana, ali je upozorio da bi eventualni skriveni problemi na mestu pucanja cevi mogli da produže radove. Dodao je i da je rafinerija u Pančevu ranije, tokom sankcija i prekida isporuka, radila gotovo mesec dana oslanjajući se na rezerve.
Govoreći o snabdevanju električnom energijom, Marković je naveo da Srbija uvozi oko 25 do 26 odsto struje koju troši, odnosno da je u oktobru iz uvoza obezbeđeno 26 odsto potrošnje, a sličan trend nastavljen je i početkom novembra. Kao razloge je izdvojio sušu, slabiju proizvodnju hidroelektrana, probleme sa dopremanjem uvoznog uglja, lošiji kvalitet domaćeg uglja i česte ispade starih termoenergetskih blokova.
Procenio je da EPS trenutno može da zadovolji oko 75 odsto domaće tražnje, dok se ostatak nadoknađuje uvozom. Zbog visokih cena na berzama, za te količine struje dnevno se, kako je rekao, izdvaja između osam i devet miliona evra. Jučerašnje cene su, prema njegovim rečima, na domaćoj i evropskim berzama u proseku bile oko 350 evra po megavat-satu, a u večernjim satima dostizale su i 600 evra.
Marković smatra da Srbija mora da ulaže u nove proizvodne kapacitete, posebno u obnovljive izvore i sisteme za skladištenje energije. Dodao je da solarne elektrane tokom zime imaju ograničenu proizvodnju, ali da mogu da pomognu leti, kada bi se voda u akumulacijama čuvala za period slabije hidroproizvodnje. Takođe je ocenio da je važno unapred planirati kupovinu struje, umesto nabavke iz dana u dan.
Na pitanje da li će biti dovoljno električne energije tokom zime, rekao je da će to zavisiti od mogućnosti uvoza i raspoloživih sredstava. Apelovao je i na građane i privredu da racionalno troše struju kako bi se smanjili troškovi uvoza i računi potrošača.
