NASA-in teleskop „Svift“ trebalo bi da padne na Zemlju oko petka
Američke svemirske snage procenjuju da će NASA-in opservatorijski teleskop „Svift“ ući u Zemljinu atmosferu oko petka, nakon što je poslednjih meseci ubrzano gubio visinu i nije uspeo pokušaj njegovog spasavanja.
Veći deo teleskopa, koji je težak oko tonu i po, trebalo bi da izgori pri prolasku kroz atmosferu, ali po rečima Breda Cenka iz NASA-e neki delovi bi mogli da prežive. Reč je o komponentama od volframa, kao i o delovima ogledala, a očekuje se da bi preostali fragmenti najverovatnije mogli da završe u okeanu.
Iako je najveći deo planete u zoni mogućeg pada, među područjima koja ulaze u tu zonu nalaze se delovi Afrike, Australije, Indije, jugoistočne Azije, Centralne i Južne Amerike. Svemirske snage prate putanju teleskopa.
„Svift“ je lansiran 20. novembra 2004. godine da bi beležio neke od najsnažnijih pojava u svemiru, uključujući provale gama zračenja i supernove. Tokom 22 godine u orbiti zabeležio je više od 2.000 provala gama-zračenja, 1.400 eksplodirajućih zvezda, kao i mnoštvo kometa, asteroida i crnih rupa koje rastržu zvezde.
Kraj misije izazvao je tugu u timu, ali i zahvalnost zbog naučnih rezultata koje je teleskop ostvario. Džon Nusek, astronom sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji i čelnik kontrolnog tima, naveo je da su u NASA-i znali da će do ovoga doći još pre lansiranja, jer sve što ode u nisku Zemljinu orbitu na kraju mora da se vrati.
Intenzivna solarna aktivnost u poslednjih nekoliko godina ubrzala je spuštanje „Svifta“ više nego što je bilo uobičajeno. NASA je prošle godine angažovala kompaniju „Katalist spejs“ da pokuša da ga spase, ali robot „Link“, opremljen s tri kraka, nije uspeo da se približi teleskopu nakon lansiranja u julu, a u septembru je pao nazad na Zemlju. Pošto je pokušaj obustavljen, „Svift“ je još neko vreme nastavio da posmatra svemir, sve dok do kraja oktobra nije toliko nisko sišao da više nije mogao stabilno da radi, pa su sistemi isključeni.
NASA je „Svift“ smatrala svojevrsnim prvim reagovanjem za teleskope „Habl“ i „Veb“, kao i za druge opservatorije koje bi zatim detaljnije istraživale njegova upozorenja. Naučnici sada traže način da popune prazninu koju njegovim odlaskom ostavlja.
