NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto

Međugodišnja inflacija u aprilu iznosila je 3,3 odsto, nakon 2,8 odsto u martu, a njeno ubrzanje gotovo u potpunosti je posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno blago pređe gornju granicu cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto.

Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije.

Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije tokom naredne godine doprineće i dalje restriktivan karakter monetarne politike, očekivano postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada.

Sukob na Bliskom istoku i zatvaranje prolaza kroz Ormuski moreuz za većinu brodova povećali su zabrinutost da bi energetska kriza mogla da dovede do ponovnog rasta inflacije na globalnom nivou, navodi NBS.

Rast svetske cene nafte predstavlja šok na strani ponude, koji povećava inflaciju direktno, preko viših cena goriva i indirektno, preko viših troškova za preduzeća.

S druge strane, po tom osnovu smanjuje se raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju, a povećava neizvesnost i slabi ekonomska aktivnost, što dodatno usložnjava proces odlučivanja o monetarnoj politici.

Podaci za sada govore da u većini zemalja dominiraju primarni inflacioni efekti, s tim da centralne banke izražavaju spremnost da reaguju povećanjem svojih referentnih kamatnih stopa ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada.

Kao veliki neto uvoznik energenata, Evropa je posebno osetljiva na energetske šokove.

Inflacija je u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom parteru, povećana na 3,2 odsto u maju (sa oko dva odsto pre izbijanja sukoba), prvenstveno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte.

Neizvesnost u pogledu makroekonomskih efekata sukoba na Bliskom istoku i dalje je visoka, jer bi moglo da dođe i do znatnijeg rasta cena kontejnerskog transporta i mineralnih đubriva, narušavanja lanaca snabdevanja, investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova robe i kapitala.

Konačne efekte energetskog šoka na globalnu, kao i domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. iznosio je 3,2 odsto i bio je viši od prve procene koja je iznosila 3,0 odsto.

Pored toga, dostupni mesečni pokazatelji za april ukazuju na pozitivna kretanja u industriji, trgovini na malo i turizmu, što je u skladu s našom majskom projekcijom privrednog rasta od tri odsto u ovoj godini.

U dosadašnjem toku godine, rastu bruto domaćeg proizvoda doprinose i domaća tražnja i neto izvoz, pri čemu se u narednom periodu dodatni pozitivni efekti na ekonomsku aktivnost mogu očekivati i od realizacije investicionih projekata u okviru programa "Skok u budućnost Srbija Ekspo 2027", a u 2027. godini i od održavanja specijalizovane izložbe Ekspo.

Podršku ekonomskoj aktivnosti pruža i rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u aprilu ubrzao na 17,1 odsto međugodišnje.

Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa.

Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. jula ove godine.

Bruto devizne rezerve NBS na kraju maja 29,9 mlrd evra, dostigle su rekordni nivo

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju maja iznosile 29.882,1 milion evra (29,9 milijardi evra) i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, a u odnosu na kraj aprila povećane su za 1.725,8 miliona evra (1,73 milijarde evra), saopštila je danas NBS.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 167,5 odsto i 6,9 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 25.418,8 miliona evra, i takođe su bile na rekordnom nivou posmatrano krajem meseca.

U odnosu na kraj aprila veće su za 1.793,3 miliona evra.

Najveći priliv u devizne rezerve tokom maja ostvaren je po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu (Srbija emitovala je na međunarodnom finansijskom tržištu ukupno tri evroobveznice, dve u evrima i jednu u američkim dolarima) u ukupnom iznosu od 2.907,6 miliona evra.

Takođe, veći prilivi ostvareni su po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 90 miliona evra (s tim da je kupovina od 45 miliona evra ugovorena krajem aprila, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u maju), kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 120,6 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu razduženja države na ime deviznih kredita, prevremene otplate dela preostalog duga po osnovu evroobveznica emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu (sa dospećem 2027. godine), dospelih HoV na domaćem tržištu i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 1.338,8 miliona evra, kao i po osnovu povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 73,6 miliona evra.

Neto tržišni efekti bili su pozitivni u iznosu od 20 miliona evra, i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima - rasta cena inostranih hartija od vrednosti u portfelju Narodne banke Srbije, jačanja američkog dolara u odnosu na evro za oko 0,2 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo smanjenje cene zlata u američkim dolarima za oko 1,4 odsto.

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi su na kraju maja iznosile rekordnih 54.314,3 kilograma i imale su vrednost od 6.818,1 milion evra, što je činilo 22,8 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom maja zlatne rezerve povećane su za 351,3 kilograma, kupovinom 28 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije "Serbia Zijin Copper".

Vrednost zlatnih rezervi je u maju smanjena za 39,8 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora (smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 1,4 odsto i jačanja američkog dolara u odnosu na evro za 0,2 odsto). Tokom 2026. godine zlatne rezerve su povećane za oko 1,8 tona, pri čemu je njihova vrednost povećana za 622,4 miliona evra na šta su najveći uticaj imali pozitivni tržišni faktori (po osnovu rasta vrednosti fine unce zlata u američkim dolarima za oko 5,5 odsto, kao i jačanja američkog dolara u odnosu na evro za oko 0,8 odsto na međunarodnom tržištu).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u maju iznosio je 755,8 miliona evra i bio je za 17,3 miliona evra manji nego u aprilu 2026. godine.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu zabeleženi obim trgovine devizama iznosio je 3.159,8 miliona evra.

U maju 2026. godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je tokom prvih pet meseci 2026. godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 45 miliona evra.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu Narodna banka Srbije je neto prodala 1.160 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.