RSE: RS izdvojila šest miliona evra za beloruske traktore preko firmi iz Srbije i BiH
Republika Srpska je, prema pisanju Radija Slobodna Evropa (RSE), izdvojila šest miliona evra za subvencije za kupovinu beloruskih traktora, dok su krajnji kupci platili još četiri miliona evra. Program je, kako se navodi, dogovoren nakon razgovora predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i Milorada Dodika, lidera SNSD-a u RS.
RSE piše da su traktori stizali od državne kompanije iz Belorusije, koja je pod sankcijama Ukrajine i još nekoliko zapadnih država, a da je Vlada RS za distributera odabrala samo jednu firmu iz BiH. Reč je o preduzeću Agro-Simeks iz Bijeljine, dok je uvoz išao preko firme Agropanonka iz Novog Sada, čiji je osnivač beloruski počasni konzul u Novom Sadu Dragoljub Švonja.
Vlasnik Agro-Simeksa Jovo Simić za RSE je potvrdio da su 2024. i 2026. isporučena ukupno 245 traktora, uz tvrdnju da nije bilo pogodovanja. On je naveo da su traktori u BiH stizali preko Agropanonke i da su prodati seoskim gazdinstvima koja su se javila na javni poziv Ministarstva poljoprivrede RS.
Prema dokumentaciji koju je analizirala redakcija, Vlada RS je odlukom isključila druge proizvođače i brendove iz programa koji je predstavljen kao podrška razvoju poljoprivrede i mladim porodicama. Ministarstva poljoprivrede RS i Belorusije nisu odgovorila na pitanja zašto je izabrana baš ta firma i zbog čega je program ograničen na te traktore.
RSE navodi i da je Agropanonka na zvaničnim stranicama beloruskog proizvođača navedena kao njegov zastupnik za BiH. Švonja je prisustvovao potpisivanju memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Belorusije i RS u maju 2024. godine, a sa tadašnjim ministrom poljoprivrede RS Savom Minićem boravio je u Minsku 3. juna 2025. u poseti fabrici traktora.
Ministarstvo poljoprivrede RS je, prema istom izvoru, u 2024. isplatilo oko četiri miliona evra, a u 2026. još oko dva miliona evra subvencija kroz poseban Fond za partnerski razvoj. RSE navodi da je time izbegnuta obaveza raspisivanja tendera, jer traktore nisu kupovale institucije ili javna preduzeća, već seoska gazdinstva. Kada se sabere i novac koji su uplatili poljoprivrednici, ukupna vrednost kupovine premašuje deset miliona evra.
