Slovačka i Mađarska zatražile su danas od Evropske komisije veću fleksibilnost u postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa, kao i dodatna sredstva Evropske unije za razvoj naftne i gasne infrastrukture. Dve zemlje upozoravaju da bi prestanak isporuka ruskih energenata od 2027. godine mogao da im donese dodatne ekonomske teškoće.
Slovačka vicepremijerka Denisa Sakova rekla je u Bratislavi, na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao evropski komesar za energetiku Dan Jergensen, da Bratislava želi razgovor sa Evropskom komisijom o tome kako bi naredni budžetski period EU i dostupni fondovi mogli da odgovore na potrebe zemalja Višegradske grupe - Slovačke, Mađarske, Češke i Poljske. Prema njenim rečima, centralnoevropske zemlje traže da Brisel pri raspodeli sredstava uzme u obzir njihove specifične okolnosti, pre svega geografsku poziciju i zavisnost od postojećih pravaca snabdevanja.
Zemlje Višegradske grupe su na samitu EU 15. i 16. oktobra zatražile i mere za smanjenje visokih računa za struju, veću fleksibilnost u reviziji evropskog sistema trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i odlaganje druge faze tog sistema, poznate kao ETS2, do 2030. godine.
Jergensen je ocenio da je situacija sa cenama energije u centralnoj Evropi ozbiljna i založio se za ciljane i privremene mere koje ne bi ugrozile nastojanja EU da smanji zavisnost od uvoznih fosilnih goriva. Upozorio je i da evropski potrošači, i nakon smanjenja zavisnosti od Rusije, ostaju izloženi promenama na globalnom tržištu, uključujući posledice sukoba na Bliskom istoku.
Prema podacima energetskog istraživačkog centra Ember, terminski ugovori za električnu energiju na veleprodajnom tržištu u centralnoj Evropi više su od 60 odsto iznad nivoa pre energetske krize. Mađarska i Slovačka osporavaju plan EU za postepeno ukidanje uvoza ruskih energenata, tvrdeći da bi takva politika mogla da ugrozi konkurentnost njihove industrije. Mađarska je pokrenula i pravni postupak pred sudom EU, uz podršku Slovačke, a prva odluka se očekuje za nekoliko meseci.
Dodaj komentar