Srpsko mlekarstvo pod pritiskom: prihodi pali, a farmeri traže drugačije podsticaje
Domaće mlekarstvo suočava se sa padom prihoda, manjim stočnim fondom i sve većim problemima u plasmanu, dok iz Privredne komore Srbije poručuju da bi podrška proizvođačima morala da bude drugačije usmerena. Nenad Budimović iz PKS rekao je za RTS da su prihodi firmi koje se bave uzgojem muznih krava prošle godine smanjeni za 12,3 odsto, odnosno za oko 10,5 milijardi dinara.
Budimović je u Jutarnjem programu RTS-a naveo da je proizvodnja mleka jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede, jer zavisi od sporog obrta kapitala i čestih oscilacija u proizvodnji, količini, ceni i potrošnji. Kao glavne probleme izdvojio je usitnjenu proizvodnju, neusklađenost domaće regulative sa propisima Evropske unije i način dodele podsticaja.
Prema njegovim rečima, početkom godine došlo je do krize u proizvodnji mleka, koja se u međuvremenu stabilizovala, ali se sada najavljuju novi problemi sa otkupnom cenom. Istakao je i da su pojedine farme obustavile proizvodnju, dok se smanjuje broj zaposlenih i stočni fond.
Budimović je ocenio da je država ranije izdvajala mnogo novca za premije za mleko, ali da rezultati nisu bili dovoljni, zbog čega je potrebno drugačije rasporediti podršku. Kao mogući model pomenuo je razliku između malih gazdinstava sa dve do pet krava i proizvođača koji mogu značajnije da povećaju proizvodnju, uz podršku za obe grupe, ali na različit način.
Ukazao je i na to da su mlečni proizvodi iz uvoza često jeftiniji zbog nižih troškova proizvodnje u EU, a posebno je izdvojio maslac, mleko u prahu i sireve poput trapista, gaude i edamera. Po njegovim rečima, dodatni problem predstavlja i usklađivanje pravila o dozvoljenoj količini aflatoksina, što otežava izvoz na tržište Evropske unije i zemalja CEFTA.
Prema poslednjim podacima, Srbija godišnje proizvede 1,39 milijardi litara mleka. Oko 850 miliona litara završi u mlekarama, dok se gotovo trećina koristi u domaćinstvima, prodaje na zelenim pijacama ili ide u ishranu mladunčadi. Budimović smatra da je za očuvanje sektora potrebno pronaći nova tržišta, razvijati proizvode za izvoz i dodatno raditi na edukaciji farmera.
