Stručnjaci upozoravaju: otpornost bakterija na antibiotike širi se širom Evrope
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u Evropskoj uniji povezana sa oko 35.000 smrti godišnje, sve je raširenija i traži širi pristup u borbi protiv jednog od najvećih javnozdravstvenih izazova, upozoravaju stručnjaci u Dublinu.
Profesorka Univerziteta Mejnut u Irskoj Fiona Volš objasnila je da rezistencija nastaje kada mikroorganizmi više ne reaguju na lekove koji se uobičajeno koriste za njihovo suzbijanje. Njeno istraživanje obuhvata odnos zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, prenosi Juronjuz.
Naučnici navode da se uticaj antimikrobne rezistencije na zdravlje može porediti sa dejstvom gripa, tuberkuloze i HIV-a zajedno. Posebno su ugroženi pacijenti zaraženi bakterijama otpornim na više vrsta lekova, jer lekari ponekad moraju da kombinuju više antibiotika, a ni takva terapija u nekim slučajevima ne daje rezultate.
Studija objavljena u časopisu Lanset predviđa da bi bakterijska antimikrobna rezistencija mogla direktno da izazove 39 miliona smrtnih slučajeva u svetu u periodu od 2025. do 2050. godine. Među razlozima širenja navode se prekomerna upotreba antibiotika kod ljudi, njihova primena u stočarstvu, loši sanitarni uslovi i zagađenje životne sredine.
Bakterije i genetski materijal koji im omogućava otpornost mogu da se prenose između ljudi, životinja i okoline, zbog čega istraživači sve češće primenjuju pristup Jedno zdravlje, koji polazi od toga da zdravlje ljudi nije odvojeno od zdravlja životinja i životne sredine.
Volš je navela da rešenja nisu ograničena samo na razvoj novih antibiotika, iako oni ostaju važni. Prema njenim rečima, vakcine mogu da smanje broj infekcija i potrebu za antibioticima, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi bolja primena vakcina mogla da smanji globalnu potrošnju antibiotika za 2,5 milijarde doza godišnje.
Kao dodatne mere, istraživači ističu i prečišćavanje otpadnih voda, kao i načine za unapređenje zdravlja životinja u celom lancu ishrane.
