Balkan će biti jedan od regiona najizloženijih klimatskim promenama, a Srbiju bi do 2050. godine mogli da pogode prosečne temperature od oko 40 stepeni u junu i septembru, odnosno do 50 stepeni u julu i avgustu, upozorio je danas profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević.
On je za Betu rekao da se u poslednjih 90 godina prosečna temperatura u regionu povećala za 3,8 Celzijusovih stepeni, lokalno i više, zbog čega Balkan smatra „žarištem“ klimatskih ekstrema. Kako je naveo, taj zaključak je pre sedam godina izneo u radu sa naučnicima iz Mađarske, Slovačke i Češke.
Valjarević je rekao i da je Balkan na četvrtom mestu u svetu po visokim temperaturama u poslednjih 90 godina, iza Španije, Grčke i Meksika. Kao posebno pogođene izdvojio je Bosnu i Hercegovinu, zatim Srbiju, dok se, prema njegovim rečima, „najvrelija“ tačka u Srbiji nalazi između Ćuprije i Paraćina.
Profesor je ocenio da na klimatske promene utiču i niža nadmorska visina Balkana, manja pošumljenost i nedostatak velikih vodenih površina koje bi ublažile sunčevo zračenje. Podsetio je i da je Srbija u proteklih 90 godina smanjila udeo šuma sa 57 na 48 odsto.
Govoreći o posledicama, Valjarević je naveo da bi Srbija, ako se trend nastavi, mogla da izgubi umereno kontinentalnu i kontinentalnu klimu, uz prodor mediteranske klime na jugu i istoku zemlje, polupustinjske u severnoj Bačkoj, delu Banata i istoka Srbije, kao i suptropske u pojedinim oblastima.
Ukazao je i na probleme sa vodama, sušama i poljoprivredom, navodeći da je ove godine šteta od suše na kukuruzu, uljanoj repici i šećernoj repi oko dve milijarde evra. Prema njegovim rečima, u Srbiji je 80 odsto reka „potpuno“ zagađeno, a neke, poput Borske, Zlatne reke kod Majdanpeka, Veternice, donjeg toka Toplice i Jablanice, svrstane su u petu kategoriju.
Valjarević je rekao i da su ove godine tokom suše postojane bile samo tri međunarodne reke koje protiču kroz Srbiju - Sava, Lim i Drina. Upozorio je i da bi eksploatacija litijuma u Jadru mogla da ugrozi vode koje se ulivaju u Drinu.
On je naveo da bi sledeća vlada u Srbiji trebalo da napravi strategiju za očuvanje voda, raspodelu vodnih potencijala, izbor useva i prilagođavanje infrastrukture klimatskim promenama. Kao moguće rešenje pomenuo je i posebno ministarstvo za klimatske promene i održivi razvoj, uz ocenu da bi ono moralo da bude depolitizovano i vođeno stručnim ljudima.
Dodaj komentar