Vojadžer 1 stiže do udaljenosti od jednog svetlosnog dana od Zemlje

Svemirska sonda Vojadžer 1 američke agencije NASA uskoro će postati prvi objekat koji je od Zemlje udaljen koliko i jedan svetlosni dan, dok nastavlja put kroz međuzvezdani prostor više od 49 godina posle lansiranja.

Letelica je od 1977. prešla više od 26 milijardi kilometara, a kada u sredu dostigne ovu prekretnicu, njenim radio-signalima biće potrebno tačno 24 sata da stignu do Zemlje. Prema procenama NASA-e, do prelaska jednog svetlosnog dana Vojadžeru 1 je bio potreban skoro pola veka, a do jednog svetlosnog dela udaljenosti koji odgovara svetlosnoj godini trebalo bi još oko 18.000 godina.

Rukovodilac projekta Suzan Dod opisala je Vojadžer 1 kao ambasadora Zemlje koji juri kroz prostor između zvezda i ocenila da je reč o nacionalnom blagu. NASA je tim povodom pozvala ljude širom sveta da u utorak posle zalaska sunca, uz pomoć telefona ili baterijskih lampi, stvore talas zlatne svetlosti i Morzeovom azbukom ispišu slova V-G-R, pozivni znak Vojadžera.

Uprkos povremenim kvarovima, Vojadžer 1 i njegov blizanac Vojadžer 2 i dalje šalju naučne i tehničke podatke, krećući se brzinom od oko 61.000 kilometara na čas. Vojadžer 2 je lansiran dve nedelje kasnije, a do udaljenosti od jednog svetlosnog dana stići će tek 2035. godine.

Vojadžer 1 je 1979. i 1980. godine preleteo pored Jupitera i Saturna, a 2012. ušao je u međuzvezdani prostor, koji NASA definiše kao prostranu prazninu između zvezdanih sistema. Vojadžer 2 je ranije obišao Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, a u međuzvezdani prostor dospeo je 2018. godine.

Skoro svakog dana obe sonde šalju podatke o okruženju kroz koje prolaze, uključujući jačinu i smer magnetnih polja, pritisak, prašinu i galaktičke kosmičke zrake. Tim NASA-e u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni šalje im komande otprilike jednom nedeljno, a u rešavanju problema ponekad pomažu i penzionisani članovi projekta.

Kontrolori su u septembru sproveli nove mere za uštedu energije na sondi, koju napaja generator na plutonijum, a u oktobru su nakratko izgubili kontakt s njom. Još pokušavaju da utvrde zbog čega se to dogodilo. Pored toga, Vojadžer 1 je 1990. snimio najudaljeniju fotografiju Zemlje, poznatu kao „bleda plava tačka“, dok je bio iza Neptuna.

Svaka sonda Vojadžer nosi i pozlaćenu fonografsku ploču prečnika 30 centimetara sa pozdravima na 55 jezika, kao i slikama i dijagramima. Ta ploča, nazvana „Zvuci Zemlje“, zamišljena je kao međuzvezdana vremenska kapsula i poruka u boci za eventualnu inteligentnu vanzemaljsku civilizaciju.