Zone evra do petka predlažu kandidate za naslednika Kristin Lagard u ECB
Zemlje zone evra imaju rok do petka da predlože kandidate za novog predsednika Evropske centralne banke (ECB), a ministri finansija će nominacije razmatrati u ponedeljak, saopštio je portparol Evrogrupe za Juronjuz.
Postupak je pokrenut nakon što je Kristin Lagard prošle nedelje obavestila predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu da napušta čelo ECB 7. februara naredne godine, čime će njen osmogodišnji mandat biti skraćen za gotovo devet meseci. Portparol je objasnio da članove Izvršnog odbora ECB imenuje Evropski savet, na osnovu preporuke Saveta EU, dok o toj preporuci glasaju samo zemlje koje koriste evro.
Predsednik Evrogrupe, grčki ministar finansija Kirijakos Pijerakakis, pozvao je članice da dostave nominacije do petka, 6. novembra, a Evrogrupa će ih razmotriti 9. novembra. Za podršku je potrebno najmanje 16 od 21 članice zone evra koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva zemalja koje koriste evro, a konačnu odluku potom donose lideri EU uz mišljenja Evropskog parlamenta i Upravnog saveta ECB.
Kao najizgledniji kandidati pominju se generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja (BIS) i bivši guverner centralne banke Španije Pablo Ernandes de Kos, kao i bivši guverner centralne banke Holandije Klas Knot. Njihove vlade su ih podržale još u septembru, pre nego što je Lagard objavila odluku o povlačenju.
Američke platforme za predviđanja Kalši i Polimarket daju prednost Špancu, dok je na obe kao treći najčešće navođen bivši francuski guverner centralne banke Fransoa Vileroa de Galo. U ranijim spekulacijama pominjan je i predsednik Bundesbanke Joahim Nagel.
Juronjuz navodi i da nije otvoreno samo pitanje predsednika ECB. Izabel Šnabel, koja u ECB nadgleda tržišne operacije, odlazi u Međunarodni monetarni fond 3. januara, dok mandat glavnog ekonomiste Filipa Lejna ističe krajem maja naredne godine. Pošto će se u narednih pet meseci promeniti polovina šestočlanog Izvršnog odbora, očekuje se da će prestonice pregovarati o sve tri pozicije u paketu. Prema pisanju briselskog portala, Pariz bi mogao da cilja mesto glavnog ekonomiste, dok Madrid želi da se vrati u odbor nakon što je ove godine izgubio potpredsedničku funkciju.
