Danas je Svetski dan socijalne pravde. Ovo je prilika da se podsetimo da u ovom trenutku, nažalost, ne živimo u opštini i društvu koje su bazirane na humanističkim vrednostima. Ukoliko se fokusiramo samo na ekonomski i socijalni aspekt, statistika je poražavajuća: 1/4 građana Srbije ima niske prihode i živi u svakodnevnoj opasnosti od siromaštva. Drugim rečima, svaka četvrta osoba sa kojom se mimoiđete na ulici je u riziku od siromaštva i jedva sklapa kraj sa krajem.
Mnogi od njih su vredni radnici koji i za takav prihod prolivaju znoj. Pored toga, 7% građana je nedvosmisleno siromašnih u Srbiji, a nejednakosti u društvu su najveće u Evropi. Porast inflacije u Srbiji samo je jedan od faktora koji društveno raslojavanje čini još većim.
Centar za socijalni rad u Pančevu ima 12.000 korisnika koji ispunjavaju uslove za dobijanje socijalne pomoći. I to je samo jedan segmet priče o siromaštvu, onog trenutka kada je siromaštvo u Srbiji postalo statistički podatak, lišen empatije i stvarnog doživljaja života u siromaštvu, mi smo kao društvo prekoračili liniju normalizacije nebrige o zajednici. Posebno je zabrinjavajuće to što upravo Centri za socijalni rad predstavljaju poligon za ucenjivanje neosnaženih ljudi. Srpska napredna stranka je usavršila model zloupotreba i manipulacija ranjivih kategorija stanovništva tako da se u odsustvu nezavisnih institucija na njih gleda kao na rezervoar sigurnih glasača. Od izbora do izbora, svedoci smo da se upravo u instituciji u kojoj treba da osete sigurnost i podršku, njima preti obustavom socijalnih primanja ukoliko ne glasaju za vladajuću stranku. 12.000 nije samo cifra, to je12. 000 imena, 12.000 lica, 12.000 sudbina, 12.000 životnih priča, 12.000 puteva na kojima je mogao biti svako od nas... Korektivni mehanizmi uticaja na donosioce odluka u potpunosti su iscrpljeni. Jasno je da se kriza i društveno-politička degradacija sa ovakvom vlašću samo produbljuju.
Zeleno-levi front je posvećen stvaranju politika za zajednice u kojima svi ljudi mogu pristojno da žive od svog rada, imaju podršku društva i države, žive slobodno i deo su procesa donošenja političkih odluka. To je moguće - ali je nužna međusobna solidarnost, borba protiv korupcije i lošeg upravljanja, kao i izgradnja pravičnih i funkcionalnih ustanova. Ustanova u službi građana i građanki, a ne ustanova sa partijskom navigacijom, pretvorenih u instrumente za ostvarivanje interesa vladajuće stranke.
Siromaštvo u Pančevu je prisutno na gotovo svakom koraku: u trgovinama, u redovima ispred poštanskih šaltera, na ulici, na pijaci, u komšiluku, u gradskom prevozu... Od siromaštva ne smemo okretati glavu. Time smo okrenuli glavu od sopstvene ljudskosti. Socijalna pravda nije mit, ona je izražena kada prepoznamo i uvažimo pravedan i solidaran sistem kao jedini dobar sistem i izvor ličnog zadovoljstva i satisfakcije.
